Na osnovu člana 63. stav 1. KZ, okrivljenima je u izrečene kazne zatvora uračunato vreme provedeno u pritvoru, i to okrivljenom AA, BB i VV od 01.02.2011. do 20.04.2011. godine, okrivljenom GG od 01.02.2011. do 17.05.2011. godine, a okrivljenom DD od 01.02.2011. do 12.05.2011. godine.

Istom presudom, na osnovu člana 80. stav 1. u vezi člana 85. KZ, prema okrivljenima AA, BB i DD izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja poziva službenih lica u MUP-u RS u trajanju od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni su obavezani da na ime sudskog paušala plate iznose od po 20.000,00 dinara svaki, kao i da solidarno plate troškove krivičnog postupka u iznosu od 12.900,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećene osiguravajuće kuće navedene u izreci prvostepene presude upućene su na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Stavom II iste presude, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP, oslobođeni su od optužbe, i to okrivljeni GG da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ opisano pod tačkom 27 izmenjene optužnice, a okrivljeni DD da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ opisano pod tačkom 30 izmenjene optužnice, jer nije dokazano da su učinili navedena krivična dela.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1094/18 od 11.12.2018. godine, pored ostalog, žalbe okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD, izjavljene preko branioca – advokata Vićentija Darijevića i žalba Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu, odbijene su kao neosnovane, a prvostepena presuda u delu u kojem se odnosi na navedene okrivljene, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenih AA, BB, VV, GG i DD – avdokati Vićentije Darijević i Deana Berak Savković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pravnosnažne presude, tako što će okrivljene osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku, a naknadno su podneli i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtev za zaštitu zakonitosti i dopuna zahteva podneti, pa je nakon ocene izloženih navoda, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan, kao i dopuna zahteva u odnosu na okrivljenog VV, dok je dopuna zahteva u odnosu na okrivljene BB i GG neblagovremena.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazima na kojima se presuda po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnovati. Kao nezakonit dokaz, u zahtevu se označavaju transkripti telefonskih razgovora koji su primenom tada važećih odredaba Zakonika o krivičnom postupku, i to odredaba članova 504đ – 504z, prikupljeni na osnovu osnovne naredbe istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu 4Kri.Pov 3/10 od 12.03.2010. godine, koji se odnose na devet lica od kojih je pet precizno imenovano, dok su četiri lica označena kao NN lica, a koji prema navodima zahteva nemaju nikakvu vezu sa okrivljenima i sa događajima koji su bili predmet krivičnog postupka, a koja naredba je proširena drugim naredbama, u kojima se takođe navode lica, krivična dela i događaji koji nemaju nikakve veze sa predmetnim krivičnim postupkom. U zahtevu se ističe da je tek nakon četiri meseca od donošenja osnovne naredbe, doneta i naredba o proširenju osnovne naredbe, koja se odnosi na neke od okrivljenih, ali da se ni u ovoj naredbi ne navode krivična dela koja su predmet aktuelne optužnice, a iz kojih razloga ni osnovna naredba od 12.03.2010. godine, tako a ni ostalih pet naredbi nisu zakonite, te transkripti snimanih telefonskih razgovora na osnovu ovih naredbi predstavljaju nezakonit dokaz, na kojem se ne može zasnovati sudska odluka.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da je ista povreda zakona isticana u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u svemu prihvatio kao pravilne razloge prvostepenog suda koji su izneti na stranama 88, 89 i 90 prvostepene presude i žalbe u ovom delu odbio kao neosnovane, dajući pri tome jasne razloge za svoju odluku na stranama 7 i 8, kao i u stavu jedan i dva na strani 9 drugostepene presude, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje.

I po oceni ovoga suda, osnovna naredba istražnog sudije broj 4Kr.Pov. 3/10 od 12.03.2010. godine doneta je u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, obzirom da je istražni sudija naredio nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora i komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja, u skladu sa odredbom člana 504e stav 1. tada važećeg ZKP, protiv lica za koja su postojali osnovi sumnje da su učinili krivično delo iz člana 504a ZKP, odnosno krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, a zbog kojeg su, pored ostalog, okrivljeni AA, BB i DD i oglašeni krivim pravnosnažnom presudom.

Pored toga, iz spisa predmeta utvrđuje se da je naredbom istražnog sudije broj 4Kri.Pov. 3/10 od 07.07.2010. godine prošireno izvođenje mera nadzora i snimanja telefonskih i drugih razgovora i komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja protiv četvoro lica, pored ostalog protiv okrivljenog AA zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 359. KZ. Naredbom 4Kri.Pov. 3/10 od 29.07.2010. godine ova mera proširena je i na okrivljenog DD zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio, pored ostalog, krivično delo iz člana 359. KZ, dok je naredbom istražnog sudije 4Kri.Pov 3/10 od 05.08.2010. godine prošireno izvođenje ovih mera i na okrivljenog BB, te naredbom od 25.08.2010. godine i na okrivljenog GG. Stoga je očigledno da su sve naredbe istražnog sudije, odnosno dopune osnovne naredbe od 12.03.2010. godine, zakonite. Ovo tim pre kada se ima u vidu da se pravnosnažna presuda faktički zasniva na dokazima pribavljenim na osnovu dopune osnovne naredbe od 07.07.2010. godine, 29.07.2010. godine, 05.08.2010. godine i 25.08.2010. godine, a kojima je naložena dopuna izvođenja mera nadzora u odnosu na okrivljene AA, BB, GG i DD. Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima se ukazuje da su navedeni transkripti sačinjeni suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku i da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitim dokazima, ocenjeni neosnovanim.

U vezi sa bitnom povredom odredbama krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u istom zahtevu navodi se i da su u tada pretkrivičnoj fazi krivičnog postupka dokazi prikupljeni na nezakonit način, obzirom da su ispitivanja svedoka izvršena u suprotnosti sa tada važećim odredbama ZKP, jer svedoci nisu upozoreni na svoja prava na koja je istražni sudija bio u obavezi da ih upozori i da ta upozorenja izričito konstatuje na zapisnicima o ispitivanju svedoka.

Suprotno izloženim navodima zahteva, iz spisa predmeta utvrđuje se da su prilikom ispitivanja svi svedoci upozoreni od strane istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu u smislu odredaba „člana 100. i 102.“ tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, pri čemu činjenica da sadržina zakonskog teksta ovih odredbi nije izričito konstatovana na zapisniku o saslušanju ovih lica ne čini ove dokaze nezakonitim, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih. Pored toga, kada se ima u vidu da je presuda zasnovana na iskazima svedoka koji su saslušani na glavnom pretresu, a ne na njihovim iskazima iz istrage niti se to tvrdi u podnetom zahtevu, to je bez značaja eventualno nezakonito postupanje istražnog sudije prilikom saslušanja ovih lica (predočavanje njihovog iskaza pred radnicima policije). Stoga je očigledno da pravnosnažna presuda nije zasnovana na nezakonitim dokazima, te da u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP (koju branioci okrivljenih pogrešno označavaju kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP).

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ, i to za dela opisana pod tačkama 10 i 12 prvostepene presude, a okrivljeni BB za krivično delo opisano pod tačkom 10 prvostepene presude, i pored toga što iz činjeničnog opisa krivičnog dela pod tačkom 10 jasno proizilazi da nije nastala posledica krivičnog dela, obzirom da novac za naknadu štete nije isplaćen, odnosno nije pribavljena kakva korist ni okrivljenima, niti drugim fizičkim ili pravnim licima, niti je drugom naneta kakva šteta ili teža povreda, dok iz činjeničnog opisa krivičnog dela pod tačkom 12 jasno proizilazi da nije došlo do isplate naknade štete, dakle da ni okrivljenima, a ni drugim fizičkim i pravnim licima nije pribavljena kakva korist, niti je pričinjena kakva šteta ni teža povreda. Stoga, prema stavu branilaca okrivljenih, u konkretnom slučaju u odnosu na ova krivična dela, nisu ispunjeni bitni elementi bića predmetnih krivičnih dela, te je krivični zakon povređen u pitanju da li je delo za koje su okrivljeni oglašeni krivim krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ čini službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog položaja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili težoj povredi prava drugog.

Prema stanju u spisima, okrivljeni AA i ĐĐ su dana 05.08.2010. godine, kao službena lica PU Zrenjanin, iskoristili svoj službeni položaj u nameri da drugom pribave imovinsku korist, na taj način što su po prethodnom dogovoru sa okrivljenim BB, saobraćajnim policijskim službenikom PU Zrenjanin, koji je obezbedio učesnike, odredili mesto i vreme odigravanja unapred isplanirane simulovane saobraćajne nezgode u Zrenjaninu, a nakon toga izvršili uviđaj i sačinili zapisnik o uviđaju u koji je okrivljeni ĐĐ na osnovu podataka koje mu je prosledio okrivljeni AA na osnovu dogovora sa okrivljenim BB, uneo neistinit podatak da se EE nalazila kao putnik u putničkom motornom vozilu „...“ iako ista nije bila učesnik pomenute simulovane saobraćajne nezgode, a zatim su ovaj zapisnik o uviđaju oštećena lica u simulovanoj saobraćajnoj nezgodi zajedno sa odštetnim zahtevima i izveštajima lekara predala osiguravajućem društvu „ŽŽ“ ... radi naplate štete, koji zahtevi su od strane osiguravajućeg društva odbijeni. Pored toga, prema izreci pravnosnažne presude, pod tačkom 12 navedeno je da je okrivljeni AA, zajedno sa okrivljenima ĐĐ i ZZ, iskoristio svoj službeni položaj kao službeno lice PU Zrenjanin u nameri da sebi i drugom pribavi imovinsku korist, na taj način što su po prethodnom dogovoru odredili mesto i vreme odigravanja unapred isplanirane saobraćajne nezgode na magistralnom putu EM - 7, čije učesnike je obezbedio okrivljeni ZZ, a zatim izvršili uviđaj i sačinili zapisnik o uviđaju koji su zatim oštećena lica u simulovanoj saobraćajnoj nezgodi zajedno sa odštetnim zahtevima, izveštajima lekara specijaliste predala osiguravajućem društvu AD za osiguranje „II“ ..., radi naplate štete, a od kojih zahteva su u međuvremenu, nakon pokretanja krivičnog postupka odustali.

Dakle, pod tačkama 10 i 12 izreke prvostepene presude, jasno su opisana sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, zbog kojih su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim, a iz same izreke u ovom delu jasno proizilazi da su krivično pravne radnje krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ, ostale u pokušaju, obzirom da je osiguravajuće društvo „ŽŽ“ ... odbilo zahtev za isplatu štete, dok su oštećeni od zahteva za naplate štete koji je podnet osiguravajućem društvu AD za osiguranje „II“ ... odustali nakon pokretanja krivičnog postupka.

Stoga, bez obzira što u odnosu na ove dve tačke izreke prvostepene presude nema posledica u vidu naplate štete, po oceni ovoga suda, izreka sadrži sve bitne elemente produženog krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ, zbog kojeg su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih odbijen je kao neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka ) ZKP i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Dopuna istog zahteva, u odnosu na okrivljenog AA odbijena je kao neosnovana, dok je u odnosu na okrivljene BB i GG odbačena kao neblagovremena.

Naime, neosnovano se dopunom zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u odnosu na okrivljenog VV i s tim u vezi ističe da je protiv okrivljenog krivični postupak vođen i podignuta optužnica zbog krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 208a stav 1. tada važećeg KZ, te da je nakon izmena Krivičnog zakonika, koje su stupile na snagu 01.03.2018. godine, javni tužilac izmenio optužnicu i za isti opis radnje okrivljenom stavio na teret krivično delo „obične“ prevare suprotno odredbi člana 5. stav 2. KZ, te pravnu kvalifikaciju izmenio na štetu okrivljenog, a na koji način je, oglašavanjem okrivljenog VV krivim za krivično delo prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti.

Prema stanju u spisima, optužnicom Višeg javnog tužioca u Zrenjaninu Kt br.41/11 od 11.10.2011. godine, pored ostalog, okrivljenom VV stavljeno je na teret izvršenje jednog krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 208a stav 1. KZ i jedno krivično delo prevara u osiguranju iz člana 208a stav 3. u vezi stava 1. KZ. Ova optužnica je izmenjena dana 20.06.2018. godine, tako što je okrivljenom VV stavljeno na teret, pored ostalog, izvršenje dva krivična dela prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Nadležnost javnog tužioca je da podiže i zastupa optužbu, a što podrazumeva i njegovo pravo da je prilagođava i menja u toku celog postupka, pa i nakon podizanja optužnice, u toku glavnog pretresa, shodno odredbama članova 409. i 410. ZKP.

Imajući u vidu da optužni akt po svojoj pravnoj prirodi predstavlja akt koji se može menjati tokom celog krivičnog postupka i da je u ovoj krivičnopravnoj stvari nadležni javni tužilac u skladu sa odredabma ZKP izmenio pravnu kvalifikaciju krivičnih dela koja su stavljena na teret okrivljenom VV, te da iz izreke pravnosnažne presude (tačka 16 i tačka 19) proizilazi da je okrivljeni VV u nameri da sebi i drugima pribavi protivpravnu imovinsku korist, obezbedio i organizovao lica koja će učestvovati u unapred isplaniranim simulovanim saobraćajnim nezgodama dana 02.10.2010. godine i dana 01.04.2010. godine u Zrenjaninu, nakon čega su učesnici simulovanih saobraćajnih nezgoda predali izveštaje lekara specijalista i odštetne zahteve sa zapisnicima o uviđaju osiguravajućem društvu AD „JJ“ iz ... i AD „KK“ ..., radi naplate štete, na koji način su doveli u zabludu ovlašćena lica AD „JJ“ i AD „KK“ da na štetu ovih osiguravajućih društava isplate iznose navedene u izreci pravnosnažne presude na ime naknade štete, to iz izreke jasno proizilaze svi bitni elementi produženog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog kog je okrivljeni pravnosnažnom presudom i oglašen krivim. Stoga su navodi branilaca okrivljenog, izneti u dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti, a kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U odnosu na okrivljene BB i GG dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti odbačena je kao neblagovremena, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je obojici okrivljenih drugostepena presuda – presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1094/18 od 11.12.2018. godine dostavljena dana 15.01.2019. godine, te da su branioci okrivljenih dopunu zahteva podneli dana 18.02.2019. godine Višem sudu u Zrenjaninu, dakle nakon proteka zakonom propisanog roka od 30 dana za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem su zahtev i dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti odbijeni kao neosnovani, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je dopuna zahteva odbačena kao neblagovremena, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić