Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Krunislav Božinović u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, obzirom da se radi o presuđenoj stvari, jer je okrivljeni u prekršajnom postupku presudom Prekršajnog suda u Zaječaru, Odeljenje u Boljevcu PR br. 1374/2021 od 27.04.2021. godine pravnosnažno osuđen za nasilje u porodici, a u predmetnom krivičnom postupku je ponovo osuđen u vezi istog događaja i za isto delo- nasilje u porodici.

Međutim, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda izneti navodi zahteva su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo. Isti princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1 Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

U konkretnom slučaju, nesporno je da su protiv okrivljenog AA, vođena dva postupka i to prekršajni postupak okončan presudom Prekršajnog suda u Zaječaru, Odeljenje u Boljevcu PR 1374/2021 od 27.04.2021. godine i krivični postupak koji je pravnosnažno okončan presudama koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti pobijaju. Takođe je nesporno da su se u oba označena predmeta (prekršajni i krivični) životni događaji odigrali istog dana 27.04.2021. godine.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Prekršajnog suda u Zaječaru, Odeljenje u Boljevcu PR 1374/2021 od 27.04.2021. godine okrivljeni AA oglašen odgovornim što je dana 27.04.2021. godine oko 17,30 časova u ... u ulici ... broj .. prekršio izrečenu hitnu meru zabrane prilaska i kontatkta koja mu je naređena brojem PU 230-1/21-158 dana 27.04.2021. godine u 11,30 časova od strane Policijske stanice Soko Banja u trajanju od 48 sati sa početkom od ovog datuma na osnovu procene rizika broj PU 230-1/21-158, a radi zaštite moguće žrtve nasilja u porodici, a na način bliže opisan u izreci presude, čime je izvršio prekršaj iz člana 36. stav 1. u vezi člana 17. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 15 dana, koju ima izdržavati u Okružnom zatvoru u Zaječaru odmah bez odlaganja, jer je presuda izvršna pre njene pravnosnažnosti.

Nakon donošenja označene presude Prekršajnog suda u Zaječaru, Odeljenje u Boljevcu, okrivljeni AA je oglašen krivim u krivičnom postupku i to da je dana 27.04.2021. godine u jutarnjim časovima u ..., ulica ... broj .. kod ulaznih vrata porodično-stambenog objekta u stanju uračunljivosti, primenom nasilja pretnjom da će napasti na život i telo i drskim ponašanjem, ugrožavao spokojstvo, duševno stanje i telesni integritet članova svoje porodice, svog unuka oštećenog BB, supruge svoga unuka, oštećene VV i svog zeta GG, a na način bliže opredeljen u izreci presude, čime je izvršio tri krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i kojom mu je izrečena uslovna osuda.

Radnja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1 KZ (za koje je okrivljeni oglašen krivim pobijanim presudama) obuhvata primenu nasilja, upotrebu pretnje da će se napasti na život ili telo, drsko ili bezobzirno ponašanje, a koje radnje moraju prouzrokovati ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševog stanja člana porodice.

Dakle, osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici obuhvata različite radnje izvršenja i ni jedna se ne može poistovetiti sa radnjom za koju u prekršajnom postupku – presudom Prekršajnog suda u Zaječaru, Odeljenje u Boljevcu okrivljeni oglašen odgovornim. Naime, presudom u prekršajnom postupku okrivljeni je oglašen odgovornim, obzirom da je prekršio izrečenu hitnu meru zabrane prilaska i kontakta koje mu je naređena odlukom PS Soko Banja dana 27.04.2021. godine sa početkom od tog datuma u 11,30 časova, koja pri tome nije ni obuhvaćena izrekom krivične presude, odnosno radi se o potpuno različitoj radnji dela, a pri tome mera koja mu je izrečena od strane PS Soko Banja i koju je okrivljeni prekršio i zbog koje je oglašen odgovornim presudom Prekršajnog suda predstavlja samo preventivnu meru u smislu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (član 17.).

Takođe, u konkretnom slučaju se ne radi ni o istom životnom događaju, koji se odigrao u istom vremenskom okviru, obzirom da je u prekršajnom postupku okrivljeni AA odgovarao za radnje izvršene 27.04.2021. godine oko 17,30 časova, a u krivičnom postpuku za krivično pravne radnje izvršene dana 27.04.2021. godine u jutarnjim časovima.

Shodno iznetom, nije sporno da su prekršaj i krivično delo za koje je okrivljeni AA oglašen krivim izvršeni istog dana, prema istim oštećenima (BB, VV i GG), ali predstavljaju odvojene životne događaje, koji su se odigrali istog dana, ali u različito vreme. Pri tome, prethodno vođenje prekršajnog postupka za jedan događaj ne može predstavljati smetnju da se protiv istog lica kasnije vodi i krivični postupak, tako da se u konkretnom slučaju ne može raditi o presuđenoj stvari, pa pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na način kako se to neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje.

Imajući u vidu navedeno, to su po stavu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić