Istom presudom, okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka nastale pred Osnovnim sudom u Pančevu u iznosu od 25.300,00 dinara i sudski paušal u iznosu od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog AA, Viši sud u Pančevu je presudom Kž1 7/25 od 27.01.2025. godine, istu odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Trajan Romanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine presudu drugostepenog suda i predmet vrati Višem sudu u Pančevu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, ističući povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodi da je sud povredio krivični zakon na štetu okrivljenog, obzirom da ga je oglasio krivim za krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, iako činjenični opis krivičnog dela dat u izreci presude ne sadrži sve elemente bića predmetnog krivičnog dela. Prema navodima zahteva radnje okrivljenog nisu bile kontinuirane i planirane, na koji način branilac suštinski ukazuje da je iz radnji okrivljenog izostala upornost i da se u konkretnom slučaju nije se radilo o proganjanju oštećene, već o slučajnim susretima sa njom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 138a stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika propisano je kažnjavanje onog ko u toku određenog vremenskog perioda uporno drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA u periodu od 19.06.2023. godine do 01.08.2023. godine, u Banatskom Karlovcu i Alibunaru, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno i hteo njegovo izvršenje, neovlašćeno pratio i preduzimao druge radnje u cilju fizičkog približavanja oštećenoj BB, protivno njenoj volji, tako što je u više navrata presretao u kafiću i na ulici, stajao u neposrednoj blizini oštećene i gledao u njenom pravcu, postavljao pitanja lične prirode, slao SMS poruke, govorio da se ne plaši jer joj ništa neće uraditi i da ne želi da povredi ni nju ni njenu majku, ali kada bi hteo našao bi ih i ušao u kuću ako treba i kroz kanalizaciju, dolazio u lokal gde se oštećena nalazila, kontaktirao majku oštećene putem telefona, prišao oštećenoj dok su njegovi psi rase Malinoa išli oko oštećene, u čemu ih nije sprečavao.

Vrhovni sud nalazi, da se u prethodno opisanim radnjama okrivljenog AA, suprotno navodima branioca, stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koju je preduzeo okrivljeni, tako i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, koji ukljujuče i svest o zabranjenosti dela.

Osim toga, iste navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude na strani 3. u pasusu 1. i 2, dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da sve radnje koje je okrivljeni preduzeo u navedenom periodu protiv volje oštećene, a koje su utvrđene izrekom presude, predstavljaju upornost okrivljenog da se fizički približi oštećenoj i uspostavi kontakt sa njom, protivno njenoj volji i da se u tim radnjama stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 138a stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika i pored toga što u činjeničnom opisu izreke presude nije eksplicitno naveden izraz „uporno“, koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Stoga su, suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela ne predstavlja krivično delo iz člana 138a stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Ostalim navodima zahteva, kojima se po oceni Vrhovnog suda ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, branilac okrivljenog, analizirajući svaki događaj pojedinačno, osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, uz iznošenje sopstvene analize i ocene dokaza i sopstvenog viđenja događaja, kao i sopstvenih činjeničnih zaključaka u pogledu postojanja motiva okrivljenog da oštećenu prati odnosno proganja i elemenata protivpravnosti u inkriminisanim radnjama okrivljenog.

Međutim, kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi (član 440. ZKP), nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, to se Vrhovni sud, u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković