Protiv navedene pravnosnažne presude Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 889/06 od 16.11.2006. godine Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP („Službeni list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, 58/04 ... 76/10) u vezi sa članom 48. stav 2. tačka 3. KZ SRJ i člana 5. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i preinači navedenu pravnosnažnu presudu u pogledu primene zakona kod izricanja jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je Okružni sud u Novom Sadu presudom Kv. 889/06 od 16.11.2006. godine povredio zakon na štetu okr. Z.B. - član 369. tačka 3. ZKP važećeg u vreme donošenja presude, jer je kod odmeravanja jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju primenio zakon koji se ne može primeniti.

Naime, Okružni sud u Beogradu, je primenom odredaba člana 405. stav 1. tačka 1. ranije važećeg ZKP i člana 60. stav 2. tačka 2. Krivičnog zakonika okr. Z.B. osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15-petnaest godina i 8-osam meseci, čime je postupio protivno odredbi člana 5. Krivičnog zakonika, kojom je propisano da će se na učinioca krivičnog dela primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ukoliko je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca. Nasuprot tome, sud je, prilikom primene odredaba o odmeravanju jedinstvene kazne u navedenom trajanju za krivična dela u sticaju primenio opšte odredbe Krivičnog zakonika koji nije blaži po učinioca i time, na štetu okrivljenog povredio zakon.

Odredbom člana 48. stav 2. tačka 3. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, koji je važio u vreme izvršenja krivičnih dela obuhvaćenih pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 889/06 od 16.11.2006. godine, propisano je da će sud, ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za ta dela izreći jedinstvenu kaznu koja mora biti veća od svake pojedinačno utvrđene kazne, ali ne sme dostići zbir utvrđenih kazni niti preći 15-petnaest godina zatvora.

Odredbom člana 60. stav 2. tačka 2. Krivičnog zakonika propisano je da će sud u istoj situaciji izreći jedinstvenu kaznu tako što će povisiti najtežu utvrđenu kaznu, s`tim da ista ne sme dostići zbir utvrđenih kazni niti preći 20-godina zatvora.

Iz navedenog je jasno da je odredba člana 48. KZ SRJ blaža za okrivljenog u odnosu na odredbu člana 60. KZ, pa je u konkretnom slučaju, kod izricanja jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju trebalo primeniti odredbe Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije koji je važio u vreme izvršenja predmetnih krivičnih dela.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pravnosnažne presude samo u pogledu primene zakona kod izricanja jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju, te je, uzimajući kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 15-petnaest godina po presudi Okružnog suda u Novom Sadu Kv. 788/03 od 24.11.2003. godine i kaznu zatvora u trajanju od 10-deset meseci po presudi Opštinskog suda u Somboru K. 238/02 od 23.12.2002. godine, primenom odredbe člana 48. stav 2. tačka 3. KZ SRJ, okr. Z.B. osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 15-petnaest godina u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.11.2000. do 05.02.2001. godine, od 07.09.2001. godine pa nadalje, kao i vreme do sada provedeno na izdržavanju kazne zatvora po navedenim presudama.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Dragana Vukasnović, s.r.                                                                                    Dragiša Đorđević, s.r.