Istom presudom okrivljeni su obavezani da naknade troškove krivičnog postupka o kojima će sud odlučiti posebnim rešenjem u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja kao i da plate svaki po naosob sudski paušal u iznosima od 15.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Požarevcu 2Kž br. 411/15 od 18.12.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu 50K br. 214/14 od 11.09.2015. godine i Višeg suda u Požarevcu 2Kž br. 411/15 od 18.12.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ž.A., adv. J.S., zbog povrede zakona a kako to iz obrazloženja zahteva proizilazi povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i povrede člana 404. stav 1. KZ, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine i prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje. Branilac predlaže da shodno članu 488. stav 2. ZKP bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.A., adv. J.S., u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu isti zahtev, nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Ž.A. u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja nije formalno označio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, kao osnov pobijanja, međutim, iz obrazloženja zahteva proizilazi da ukazuje na ovu povredu zakona, a naime da je u pogledu krivičnog dela koja je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Prema stavu branioca okrivljenog, ponašanje okrivljenog Ž.A. kritičnom prilikom kada sud sa sigurnošću nije utvrdio da li se kritični događaj odigrao u toaletu, ispred toaleta ili u restoranu i kojem osim učesnika tuče nisu prisustvovala druga lica, ne može se oceniti kao nasilničko ponašanje kojim je okrivljeni „značajnije ugrozio spokojstvo građana“, jer u istom nema elemenata nasilja već kako je očigledno da su okrivljenom i oštećenoj nanete lake telesne povrede to se eventualno može govoriti o krivičnom delu laka telesna povreda.

Istaknuti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Prema navodima izreke prvostepene presude okrivljeni Ž.A. je u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, u uračunljivom stanju, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno, u prisustvu više lica, vršenjem nasilja značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, na taj način što je u toaletu, a zatim i u sali za ručavanje ugostiteljskog objekta najpre vređao a zatim šutnuo u predelu potkolenice i udario zatvorenom šakom u predelu usana D.A., a kada je supruga D. oštećena G.A. pokušala da ga smiri, stala između njih, više puta je istu udario otvorenom šakom u predelu nosa i lica, zbog čega joj je potekla krv, usled čega su D. i G.A. zadobili povrede koje u vreme nanošenja predstavljaju lake telesne povrede.

Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, čini lice koje grubim vrećanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, dok je u stavu 2. istog člana 344. KZ propisano da ako je delo iz stava 1. izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do težeg ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje alternativno je postavljena i može se sastojati u preduzimanju neke od sledećih delatnosti: vređanju, zlostavljanju, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskim ili bezobzirnim ponašanjem. Posledica krivičnog dela jeste značajnije ugrožavanje spokojstva građana, ili teže remećenje javnog reda i mira, dok teži oblik ovog krivičnog dela postoji ako je delo izvršeno u grupi ili je nekom licu pri izvršenju nanesena laka telesna povreda, ili je došlo do teškog ponižavanja građana.

Kako, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni Ž.A. kritičnom prilikom u restoranu „H.“ u prisustvu više lica, koja su prisustvovala porodičnom slavlju, vršio nasilje nad okrivljenim D.A. i oštećenoj G.A. pri čemu ih je i lako telesno povredio i na taj način značajnije ugrozio spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, pa su s`toga navodi branioca okrivljenog kojima se ističe da se očigledno radi samo o nanošenju lake telesne povrede bez elemenata nasilničkog ponašanja, u konkretnom slučaju ocenjeni kao neosnovani.

Nalazeći da iz iznetih razloga pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.A., to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 490. i 491. stav 1. ZKP isti u tom delu odbio kao neosnovan.

Ostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu člana 404. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud odbacuje kao nedozvoljen, obzirom da ne predstavljaju dozvoljen zakonski razlog u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka kako okrivljenom tako i njegovom braniocu.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, iz iznetih razloga, odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 490. i 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                                        Vesko Krstajić,s.r.