Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 118/21 od 17.12.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branioci okrivljenog AA, advokati Branko Tatić i Vukašin Jovović, podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 16. stav 1. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP branioci okrivljenog ističu da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označavaju zapisnik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za veterinu, veterinarske inspekcije od 14.10.2018.godine.

U podnetom zahtevu, branioci navode da je u konkretnom slučaju navedeni zapisnik veterinarske inspekcije, sačinjen dana 14.10.2018. godine, nečitak i da isti ne sadrži osnovne elemente koji su predviđeni odredbom člana 35. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kao i da je bilo nužno navesti pravni osnov na kome su mere koje se izriču zasnovane, kao i odgovarajuće obrazloženje, te se na ovako sačinjenom zapisniku, u smislu odredaba člana 16. stav 1. ZKP, ne može zasnivati presuda. Pored toga navode da je prvostepena presuda doneta bez materijalnih dokaza o količini i vrsti robe koju je inspektor zatekao u trenutnu kontrole, s obzirom da isti robu nije popisao, fotografisao, merio, oduzeo ili na drugi način potkrepio svoje navode.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Odredbom člana 35. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru propisano je da inspektor sačinjava zapisnik o inspekcijskom nadzoru. Stavom 2. istog člana propisano je da se u zapisnik unose: podaci iz naloga za inspekcijski nadzor ako je izdat; vreme i mesto inspekcijskog nadzora, a naročito navođenje osnova i obrazloženje razloga koji su uslovili da se inspekcijski nadzor vrši van radnog vremena nadziranog subjekta u smislu člana 19. stav 2. ovog zakona; opis preduzetih radnji i popis preuzetih dokumenata; podaci o broju uzetih uzoraka i predlozima koje u vezi sa uzimanje uzoraka daje ovlašćeno lice nadziranog subjekta; izjave koje su date; opis drugih izvedenih dokaza; zahtevi za izuzeće koji su podneti; utvrđeno činjenično stanje; konstatacija zakonitog poslovanja i postupanja nadziranog subjekta; opis otkrivenih nezakonitosti, sa navođenjem dokaza na osnovu kojeg je određena činjenica utvrđena i pravnog osnova za utvrđivanje nezakonitosti; mere koje se izriču sa navođenjem pravnog osnova na kome su zasnovane i rokom za postupanje po njima; odgovarajuća obrazloženja; obaveza nadziranog subjekta da obaveštava inspektora o postupanju po merama i rok za to obaveštavanje; podaci o podnetim krivičnim prijavama, prijavama za privredni prestup i zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka, ako su podnete, odnosno izdatim prekršajnim nalozima, ako su izdati, odnosno, u skladu sa članom 42. stav 3. ovog zakona, nepodnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno neizdavanje prekršajnog naloga; podaci o drugim merama i radnjama na koje je inspektor ovlašćen, ako su preduzete. Stavom 7. istog zakona propisano je da opšti obrazac zapisnika o inspekcijskom nadzoru za inspekcijski nadzor iz izvorne nadležnosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave propisuje nadležni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Iz spisa predmeta proizilazi da formular zapisnika o inspekcijskom pregledu od 14.10.2018. godine sadrži zakonom propisane elemente u smislu citiranog člana 35. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kao i da je u zapisniku konstatovano zatečeno činjenično stanje, a koji zapisnik su svojeručno potpisali okrivljeni i republički veterinarski inspektor.

Istaknute primedbe iz zahteva za zaštitu zakonitosti da se radi o nečitko popunjenom zapisniku, otklonjene su navodima iskaza saslušanog svedoka BB, republičkog veterinarskog inspektora, odsek u ..., sa glavnog pretresa. Svedok je na ovaj način, svojim iskazom sa glavnog pretresa pojasnio šta je u zapisniku konstatovano, te na taj način učinio sadržinu zapisnika razumljivom za sud i stranke.

Imajući u vidu navedeno, odnosno da je zapisnik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za veterinu, veterinarske inspekcije od 14.10.2018. godine, sačinjen u skladu sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru, Vrhovni kasacioni sud je izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Branka Tatića i Vukašina Jovovića, ocenio kao neosnovane, nalazeći da napred navedeni dokaz predstavlja dokaz na kojem se sudska odluka može zasnivati, te su navodi zahteva kojima se ukazuje da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, neosnovani.

Navodi odbrane izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, vezani za ocenu prvostepenog i drugostepenog suda u pogledu izvedenih dokaza i to iskaza svedoka saslušanih tokom postupka, predstavljaju činjenično pitanje u koje se ovaj sud nije upuštao.

Pored toga, branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da se prema Zakonu o bezbednosti hrane, za radnje koje se okrivljenom stavljaju na teret, predviđa prekršajna odgovornost i to članom 84. tog zakona. Navedenim odredbama je propisana prekršajna odgovornost fizičkog lica za postupanje suprotno članu 30. i 32. Zakona o bezbednosti hrane. Pored toga, prekršajna odgovornost je propisana i članom 160. stav 2. Zakona o veterinarstvu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branioci okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 256. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, propisano je da ko životne namirnice, jelo ili piće, lek ili medicinsko sredstvo stavlja u promet bez izvršenog pregleda od strane ovlašćenog lica kad je taj pregled propisima predviđen, ili ih stavlja u promet pošto im je istekao rok upotrebe, kazniće se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom.

U izreci pobijane prvostepene presude, okrivljeni je oglašen krivim jer je u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci stavio u promet suhomesnate proizvode u količini od 100 kg, bez dokaza o poreklu iste, shodno članu 30. i 32. Zakona o bezbednosti hrane, kao i bez dokaza da potiču iz objekta za preradu mesa koji je upisan u Centralni registar ministarstva poljoprivrede shodno članu 15. Zakona o bezbednosti hrane i bez dokaza da je hrana životinjskog porekla podvrgnuta službenoj kontroli ovlašćenog lica shodno članu 105. stav 1. Zakona o veterinarstvu i Pravilnika o načinu i postojanju sprovođenja službene kontrole hrane životinjskog porekla i načinu i postupku i načina vršenja službene kontrole životinje pre i posle njihovog klanja, pri čemu je okrivljeni postupao sa umišljajem, bio uračunljiv i svetan svog dela i njegove zabranjenosti.

U izreci presude precizno je opisana radnja koju je okrivljeni preduzeo i na koji način. Pored iznetog, odredbe članova Zakona o bezbednosti hrane, kao i odredbe članova Zakona o veterinarstvu, su blanketnog karaktera, te je u izreku uneta blanketna norma. Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branilaca okrivljenog ocenjeni su kao neosnovani, jer iz izreke prvostepene presude koja je potvrđena drugostepenom presudom, proizilaze svi bitni elementi i to kako subjektivni, tako i objektivni elementi krivičnog dela proizvodnja i stavljanje u promet škodljivih proizvoda iz člana 256. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Pored toga, ukoliko se u elementima krivičnog dela sadrže elementi prekršaja, to ne isključuje krivicu okrivljenog za krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, kao ni povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Branka Tatića i Vukašina Jovovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                 Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić