Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Jelena Perić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će odbiti optužbu prema okrivljenom ili okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Neosnovano branilac okrivljenog AA, advokat Jelena Perić, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP navodima da u radnjama za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nema obeležja krivičnog dela iz člana 173a. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji već eventualno krivičnog dela iz člana 173a. stav 1. istog zakona, za koje je 10.04.2016. godine nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Prema navodima zahteva, u optužnom aktu i pobijanoj prvostepenoj presudi nema obeležja kvalifikovanog oblika krivičnog dela neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji za koje je okrivljeni osuđen obzirom da se ne navodi da iskazani iznos za poreski kredit prelazi 3.000.000,00 dinara niti da iskazani iznos poreskog kredita prelazi objektivni uslov inkriminacije. U nedostatku zakonskog obeležja krivičnog dela u dispozitivu optužnog akta i presude, okrivljeni je, prema navodima zahteva, morao biti oslobođen od optužbe primenom člana 423. tačka 1) ZKP jer delo za koje je optužen nije krivično delo. Prema mišljenju branioca, delo koje je okrivljenom stavljeno na teret moglo je biti kvalifikovano samo kao krivično delo iz člana 173a. stav 1. istog zakona, za koje je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila još 10.04.2016. godine.

Odredbom člana 5. KZ regulisano je vremensko važenje krivičnog zakonodavstva tako što je članom 5. stav 1. KZ propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a odredbom člana 5. stav 2. KZ je propisano da će se, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

U konkretnom slučaju, okrivljeni AA pravnosnažno je osuđen za radnju koju je izvršio 10.04.2010. godine kada je na snazi bio Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ broj 80/2002, 84/2002.....broj 61/2007, 20/2009, 72/2009 (drugi propis), 53/10) koji se u pogledu krivičnog dela neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a. prema izmenama objavljenim u „Službenom glasniku RS“ broj 61/2007 od 30.06.2007. godine primenjivao do 30.12.2011. godine, a prema kojem krivično delo neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a. stav 1. čini onaj ko u nameri da ostvari pravo na neosnovani povraćaj poreza ili poreski kredit, podnese poresku prijavu neistinitog sadržaja, u kojoj iskaže iznos za povraćaj veći od 150.000,00 dinara za šta je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina i novčana kazna. U stavu 2. istog člana, propisano je da će se učinilac kazniti kaznom zatvora od jedne do deset godina i novčanom kaznom ako je iskazani iznos za povraćaj i poreski kredit veći od 7.500.000,00 dinara, dok je u stavu 3. Propisano da se preduzetniku i odgovornom licu u poreskom obvezniku za krivično delo iz stava 1. i 2. ovog člana izriče i mera bezbednosti zabrane vršenja samostalne delatnosti, pozila, delatnosti ili dužnosti od jedne do pet godina.

Do pravnosnažnog presuđenja Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je u pogledu krivičnog dela iz člana 173a. izmenjen Zakonom o izmenama i dopunama ovog zakona objavljenim u „Službeni glasnik RS“ broj 101/2011 od 30.12.2011. godine, „Službenom glasniku RS“ broj 30/2018 od 20.04.2018. godine i „Službenom glasniku RS“ broj 144/2020 od 27.11.2020. godine.

Prema članu 173a. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ broj 101/2011 od 30.12.2011. godine) ako je iskazani iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit preko 3.000.000,00 do 10.000.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, dok je u stavu 3. istog člana propisano da će se učinilac kazniti katvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom ako je iskazani iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit veći od 10.000.000,00 dinara.

Narednom izmenom krivičnog dela iz člana 173a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ broj 30/2018 od 20.04.2018. godine) u stavu 2. propisano je da ako iskazani iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit, u prethodnih 12 meseci prelazi 3.000.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom, dok je u stavu 3. propisano ako iskazani iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit u prethodnih 12 meseci prelazi 10.000.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.

Sa izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ broj 144/2020 od 27.11.2020. godine koje su stupile na snagu osmog dana od dana objavljivanja), a koji je bio na snazi u vreme donošenja drugostepene presude i sada važi, izmenjen je naziv krivičnog dela iz član 173a. u poresku prevaru u vezi sa porezom na dodatu vrednost koje prema stavu 1. čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice, u prethodnih 12 meseci ostvari pravo na neosnovani povraćaj poreza na dodatu vrednost ili poreski kredit kod poreza na dodatu vrednost, podnese jednu ili više poreskih prijava poreza na dodatu vrednost neistinitog sadržaja, a iznos povraćaja ili poreskog kredita prelazi 1.000.000,00 dinara, za šta je propisana kazna zatvora od jedne do pet godina i novčana kazna. Stavom 2. istog člana, propisano je ko u nameri da on ili drugo lice, u prethodnih 12 meseci potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost, ne podnese jednu ili više poreskih prijava poreza na dodatu vrednost, podnese jednu ili više poreskih prijava poreza na dodatu vrednost neistinitog sadržaja ili ko u istoj nameri na drugi način izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost, a iznos poreza čije se plaćanje izbegava prelazi 1.000.000,00 dinara, kazniće se zatvorom od jedne do pet godina i novčanom kaznom. U stavu 3. propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od dve do osam godina i novčanom kaznom, ako porez na dodatu vrednost iz stava 1. i 2. ovog člana prelazi 5.000.000,00 dinara, dok je u stavu 4. propisano da ako iznos poreza na dodatu vrednost iz st. 1. i 2. ovog člana prelazi 15 miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do deset godina i novčanom kaznom.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni AA pravnosnažno osuđen što je dana 10.04.2010. godine, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, u nameri da ostvari pravo na neosnovani poreski kredit, podneo poresku prijavu neistinitog sadržaja na taj način što je kao poreski obveznik plaćanja PDV na mesečnom nivou, postupajući protivno odredbama člana 28. Zakona o porezu na dodatu vrednost, u PPPDV prijavi broj .. za poreski period od 01.03.2010. godine do 31.03.2010. godine, prijavio da je po fakturi broj .. od 15.03.2010. godine izdatoj od dobavljača PD „BB“ doo Beograd, vlasništvo VV iz ..., nabavio 5.714 kilograma optičkog stakla, ukupne vrednosti 126.645.096,00 dinara sa plaćenim PDV u prethodnoj fazi prometa po stopi od 18% u iznosu od 22.796.117,28 dinara, u kojoj fakturi je najpre višestruko uvećana vrednost optičkog stakla, a PDV nije plaćen u prethodnoj fazi prometa jer PD „BB“ doo Beograd nije evidentirano kao obveznik plaćanja PDV, te je tako na ime poreskog kredita neosnovano iskazao iznos od ukupno 22.796.117,28 dinara.

U ovako opisanim radnjama okrivljenog AA stiču se subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ broj 80/2002, 84/2002..... 61/2007, 20/2009, 72/2009 (drugi propis), 53/10), za koje je, obzirom da je reč o kvalifikovanom obliku dela, relevantan iznos neosnovanog iskazanog poreskog kredita veći od 7.500.000,00 dinara, a koji u konkretnom slučaju iznosi 22.796.117,28 dinara što je jasno navedeno u izreci, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani. Samim tim, ne može se raditi o osnovnom obliku ovog krivičnog dela iz člana 173a. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kako to branilac neosnovano ističe u podnetom zahtevu jer ovo delo, prema zakonskoj inkriminaciji važećoj u vreme izvršenja krivičnog dela, činio onaj ko u nameri da neosnovano ostvari pravo na poreski kredit iskaže iznos veći od 150.000,00 dinara (do iznosa od 7.500.000,00 dinara).

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je u pogledu navedenog krivičnog dela iz člana 173a. više puta izmenjen nakon njegovog izvršenja, a kako je to prethodno navedeno citiranjem njegovih izmena.

Polazeći od visine neosnovano iskazanog poreskog kredita kao kvalifikatorne okolnosti, koja u konkretnom slučaju iznosi 22.796.117,28 dinara, a po razmatranju naknadnih zakonskih izmena u pogledu kvalifikatornih okolnosti ovog krivičnog dela („Službeni glasnik RS“ broj 101/2011 od 30.12.2011) - visine iskazanog poreskog kredita (većeg 10.000.000,00 dinara), izmenjenih raspona iskazanog poreskog kredita i propisivanja višeg posebnog minimuma zatvorske kazne (od 3 godine do 10 godina) za iskazani poreski kredit koji u prethodnih 12 meseci prelazi 10.000.000,00 („Službeni glasnik RS“ broj 30/2018 od 20.04.2018. godine), u odnosu na zakon koji je važio u vreme izvršenja ovog krivičnog dela (od 1 godine do 10 godina), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je za okrivljenog AA, najblaži Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ broj 80/2002, 84/2002..... 61/2007, 20/2009, 72/2009 (drugi propis), 53/10) koji je i važio u vreme izvršenja krivičnog dela. Samim tim prvostepeni sud je, po nalaženju ovog suda, pravilno kvalifikovao radnje okrivljenog kao krivično delo neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a. stav 2. u vezi stava 1. ovog zakona s tim da je u presudi, nakon navođenja naziva primenjenog zakona, u pogledu njegovih izmena i dopuna nepotpuno označio „Službeni glasnik RS“ navodeći samo broj 72/2009.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u izreci pobijane prvostepene presude sadržana sva bitna obeležja krivičnog dela u pitanju i da je primenjen blaži zakon, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP ističući da je krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret moglo biti kvalifikovano samo kao krivično delo iz člana 173a. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji za koje je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila još 10.04.2016. godine odnosno da je drugostepeni sud primenjujući zakon koji je najblaži po okrivljenog, morao da donese odbijajuću presudu jer je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila 10.04.2020. godine.

Neosnovano je, po nalaženju ovog suda, isticanje da je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja s obzirom na to da je okrivljeni oglašen krivim i osuđen zbog krivičnog dela neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ broj 80/2002, 84/2002..... 61/2007, 20/2009, 72/2009 (drugi propis), 53/10) za koje je propisana kazna od jedne do deset godina, pa je apsolutni rok zastarelosti krivičnog gonjenja u smislu člana 103. tačka 3) KZ u vezi člana 104. stav 6. KZ, dvadeset godina te zastarelost krivičnog gonjenja svakako još nije nastupila.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP.

Prema stanju u spisima predmeta, protiv prvostepene presude žalbe su izjavili osnovni javni tužilac, zbog odluke o krivičnoj sankciji i branilac okrivljenog, zbog svih zakonskih osnova iz člana 437. ZKP.

Drugostepeni sud je usvajajući žalbu osnovnog javnog tužioca, prvostepenu presudu preinačio samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenog AA za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i novčanu kaznu u određenom iznosu od 200.000,00 dinara. Navedeno proizlazi iz izreke presude u kojoj se navodi da je reč o krivičnom delu za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim, ali i iz obrazloženja drugostepene presude, pa je jasno da je u izreci očiglednom omaškom umesto pravne kvalifikacije iz člana 173a. stav 2. u vezi stava 1. KZ, naveden stav 3. ovog člana.

Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da drugostepena presuda nije izmenjena na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjena povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 10) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Jelene Perić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić