Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 374/24 od 05.12.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Zrenjaninu i branioca okrivljenog, a presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 284/24 od 10.06.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokata Vladimira Rajića, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine drugostepenu presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i navodi da krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 5) KZ ne vrši onaj ko preduzima neke radnje koje se odnose na profesionalni život nekog lica, kao što je konkretan slučaj sa oštećenom, prema kojoj je okrivljeni preduzimao radnje koje se odnose na njen profesionalni život, već se ovo krivično delo može izvršiti samo ako se radnje odnose na lični život oštećene, što ovde nije slučaj, pa samim tim nisu ispunjeni zakonski uslovi za postojanje ovog krivičnog dela. Pored navedenog, branilac navodi i da upornost, koja podrazumeva ponavljanje neke radnje radi ostvarivanja nekog cilja, kao nužan uslov za postojanje ovog krivičnog dela, nije ispunjen.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, u izreci presude je navedeno da je okrivljeni AA u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude, „u periodu od 04.12.2023. godine do 10.05.2024. godine ... u stanju u kome je bio smanjeno sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, ali ne do bitnog stepena, zbog stanja alkoholisanosti...., uporno preduzimao radnje na način na koji može osetno da ugrozi lični život izazivajući strah kod oštećene...., nakog toga je okrivljeni svakodnevno dolazio u prostorije Centra za socijalni rad u Žitištu, ...tražeći da se raspita gde su mu žena i dete, tražeći pomoć i uvek tražeći oštećenu..., pokušavajući da kada je trebao da ide na psihijatrijski pregled...mimo njene volje da je zagrli u hodniku Centra, što ona nije dozvoljavala iz razloga neprijatnosti, pa su je kolege odbranile i izazivajući osećaj straha kod oštećene, kada je tražio ponovo u Centru za socijalni rad, pretio radniku Centra..., da bi dok je bio na odsluženju kazne zatvora...više puta pozivao Centar...tražeći oštećenu da razgovaraju, iako bi to izbegavala, ...okrivljeni bi je opet pozivao i tražio i svi pozivi i nastojanja okrivljenog da stupi u kontakt mimo volje oštećene stvarali su joj osećaj straha i nesigurnosti, a dana 24.04.2024. godine, bez dozvole radnika obezbeđenja ušao u prostoriju Centra... glasno tražeći i dovikujući oštećenu, lupajući po zidovima hodnika, pa kada je ponovo bio u zatvoru zbog učinjenog prekršaja oštećenu više puta tražio telefonom iako je oštećena to odbijala, te po izlasku iz zatvora ... došao do zgrade opštine...tražeći oštećenu da sa njom priča kada mu je zabranjen ulaz u prostorije opštine, čekao na klupi, pa kada je oštećena došla ispred zgrade opštine dao joj je otpusnu listu iz zatvora i kada mu je oštećena dala jednokratnu pomoć od 3.000,00 dinara, koju je uzeo, ustao je sa klupe i krenuo ka oštećenoj govoreći joj da ukoliko mu ne dovede ženu da će joj napraviti veliko sranje i na udaljenosti od dva do tri metra počeo da maše i trči ka njoj držeći stisnute šake u pesnice izazivajući osećaj straha i osetne ugroženosti za lični život i tada je u prisustvu radnika obezbeđenja... rekao da će doći sa pištoljem i pobiti sve, pri čemu je bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.“

Činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude sadrži sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 5) KZ, za koje je ovaj okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim.

Pored iznetog, iz svih radnji koje je okrivljeni preduzeo prema oštećenoj , kontinuirano, u toku određenog vremenskog perioda, dužem od pet meseci, nastojeći da sa istom uspostavi kontakt, bilo dolaskom u prostorije Centra za socijalni rad u Žitištu, bilo pozivanjem putem telefona i insistiranjem da razgovara sa oštećenom protivno njenoj volji, da je jednom prilikom pokušao i da je zagrli, a prilikom predaje jednokratne pomoći i krenuo ka oštećenoj govoreći joj da ukoliko mu ne dovede ženu da će joj napraviti veliko sranje i na udaljenosti od dva do tri metra počeo da maše i trči ka njoj držeći stisnute šake u pesnice, proizilazi da je ponavljanjem navedenih radnji iskazao upornost i to takvog intenziteta da je podobno da kod oštećene prema kojoj su radnje bile upravljene izazovu psihičku nesigurnost i strah, odnosno da osetno ugroze lični život oštećene u koji nesumnjivo spada i poslovni život, tim pre što je okrivljeni nastavio sa radnjama prema oštećenoj i kada više nije bila uključena u predmet njegove supruge i deteta.

Takođe su neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ističe povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP stoga što je sud trebalo da okrivljenog u celosti oslobodi plaćanja sudskih troškova, a ne delimično, imajući u vidu da oslobađanje okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi iz člana 264. stav 4. ZKP je, u zakonu predviđeno samo kao mogućnost, te nije sud u obavezi da okrivljenog, u svakom slučaju oslobodi od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka. Da li, u konkretnom slučaju, ima mesta oslobađanju okrivljenog od dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka je pitanje činjeničnih utvrđenja suda, a koja ne mogu biti predmet razmatranja Vrhovnog suda u postupku po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva navodi da je sednica veća drugostepenog suda održana dana 05.12.2024. godine, a da je član veća bila sudija Suzana Radaković, kojoj je prestala sudijska funkcija dva dana kasnije i to dana 07.12.2024. godine, a presuda drugostepenog suda nije doneta sve do 22.01.2025. godine kako piše na portalu suda, na koji način suštinski ukazuje da je sud bio nepropisno sastavljen a samim tim i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 3) ZKP, koja povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud, u ovom delu, zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Vladimira Rajića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednika veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković