U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Tatar, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 2K.br.1233/17 od 04.02.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž1.br.542/20 od 16.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 27.01.2021. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Tatar, pa se UKIDAJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu 2K.br.1233/17 od 04.02.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž1.br.542/20 od 16.09.2020. godine i predmet vraća Osnovnom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 2K.br.1233/17 od 04.02.2020. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 500.000,00 (petstotinahiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, a sud će o njihovoj visini odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž1.br.542/20 od 16.09.2020. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu i delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog AA i njegovog branioca, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu 2K.br.1233/17 od 04.02.2020. godine u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Nišu protivpravne radnje okrivljenog AA, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, pravno kvalifikovao kao krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osudio ga je na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 1.000.000,00 (jedanmilion) dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 3 meseca, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne biti određen jedan dan kazne zatvora, s tim da zamenjena kazna zatvora ne može biti duža od jedne godine, dok su u preostalom delu žalbe okrivljenog i njegovog branioca odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Marko Tatar, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1, 8, 9) i 10) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Nišu 2K.br.1233/17 od 04.02.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž1.br.542/20 od 16.09.2020. godine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odluku ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ ili tako što će prema okrivljenom doneti odbijajuću presudu zbog zastarelosti vođenja krivičnog postupka, kao i da odloži izvršenje kazne po pobijanim presudama do odluke po zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u podnetom zahtevu branioca okrivljenog AA ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je sud na štetu okrivljenog pogrešno primenio zakon.

Naime, prema činjeničnom opisu krivičnog dela, utvrđenog pod tačkom 2. izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da okrivljeni AA u periodu od 05.01.2015. godine do 18.08.2015. godine, u Beogradu, u uračunljivom stanju, kao direktor i odgovorno lice privrednog društva „BB“ DOO iz ..., u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje poreza na dohodak građana na ostale prihode, suprotno odredbama članova 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, nije prijavio činjenice koje su od značaja za utvrđivanje visine navedenog poreza, pri čemu iznos obaveze na ime poreza na dohodak građana za 2015. godinu čije je plaćanje izbegao prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara (iznos od 5.200.934,00 dinara), a sve na način bliže opisan pod tačkom 2. izreke prvostepene presude, te da je time okrivljeni izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a koje protivpravne radnje okrivljenog, za koje je on oglašen krivim prvostepenom presudom, drugostepeni sud je pravno kvalifikovao kao krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ i u skladu sa tim preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne ocene dela.

Objektivno obeležje krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, je da iznos obaveze - poreza čije se plaćanje izbegava prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara.

Odredbom člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS, broj 108/2013, sa početkom primene od 01.01.2014. godine), koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela, je propisano da porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se radnja izvršenja jednog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. KZ, kao i iznos poreske obaveze čije se plaćanje izbegava, a što je zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, u konkretnom slučaju ne posmatraju u okviru vremenskog perioda od jedne fiskalne, odnosno kalendarske godine (kako to pogrešno smatra sud), već shodno članu 101. Zakona o porezu na dohodak građana porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje u momentu isplate prihoda, pa se samim tim ne mogu sabirati pojedinačni iznosi poreskih obaveza čije se plaćanje izbegava iz različitih poreskih perioda, odnosno u okviru jedne kalendarske godine.

Sledstveno navedenom, a imajući u vidu da iz činjeničnog opisa radnje krivičnog dela, utvrđenog pod tačkom 2. izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da je sud sabirao iznose dugovanog poreza na dohodak građana na ostale prihode u periodu od 20.01.2015. godine do 19.06.2015. godine (novčani iznos od 1.142.952,40 dinara), u periodu od 05.01.2015. godine do 18.08.2015. godine (novčani iznos od 2.598.490,49 dinara) i u periodu od 05.01.2015. godine do 14.08.2015. godine (novčani iznos od 1.459.941,45 dinara), to iz navedenog proizilazi da je sud primenio odredbu člana 41. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, broj 55/2004) kojom je propisano da se pojedinačna poreska prijava za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog platca, označena njihovim PIB-om, podnosi Poreskoj upravi jednom godišnje, a najkasnije do 31. januara za prethodnu godinu, a koja zakonska odredba je bila na snazi do dana 01.03.2014. godine („Službeni glasnik RS, broj 108/2013), dakle prestala je da važi pre vremena izvršenja predmetnog krivičnog dela, te je na taj način sud primenio odredbu koja nije mogla da se primeni. Pored toga, imajući u vidu navedeno sabiranje od strane suda iznosa dugovanog poreza na dohodak građana na ostale prihode iz različitih poreskih perioda, a čije izbegavanje obračunavanja i plaćanja od strane okrivljenog je predmet ovog krivičnog postupka, to je sud u konkretnom slučaju nepravilno primenio i odredbu člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana koja je važila u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela i vreme presuđenja.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu napred navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Marka Tatar, te na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu 2K.br.1233/17 od 04.02.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž1.br.542/20 od 16.09.2020. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u ocenu ostalih istaknutih povreda zakona na koje se u zahtevu branioca okrivljenog takođe ukazuje.

U ponovnom postupku sud će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i najpre otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić