Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu, Kž1 724/20 od 25.01.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Nemanje Markovića i Milomira Marića i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog Nemanje Markovića, advokat Borivoje Borović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog Nemanju Markovića oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati nižestepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine.

- branilac okrivljenog Nemanje Markovića, advokat Dejan Jovanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog Nemanju Markovića oslobodi od optužbe i odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine ili da pobijane presude ukine i predmet vrati nižestepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

- branilac okrivljenog Milomira Marića, advokat Dragan Jelić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud prekine izvršenje pravnosnažne presude, usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači drugostepenu presudu tako što će usvojiti žalbu branioca okrivljenog Milomira Marića, te da preinači i prvostepenu presudu tako što će okrivljenog Milomira Marića osloboditi od optužbe zbog predmetnog krivičnog dela ili da pravnosnažne presude u pobijanom delu ukine i predmet vrati nižestepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nemanje Markovića, advokata Borivoja Borovića i Dejana Jovanovića i branioca okrivljenog Milomira Marića, advokata Dragana Jelića, su neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih Nemanje Markovića i Milomira Marića, u zahtevima za zaštitu zakonitosti navode da se pravnosnažne presude zasnivaju na iskazu okrivljenog AA, koji nije saslušan neposredno na glavnom pretresu, a koji je pre donošenja pravnosnažnih presuda, sa javnim tužiocem zaključio sporazum o priznanju krivice, na kom dokazu se, prema stavu branilaca, pravnosnažna presuda ne može zasnivati, jer okrivljeni AA nikada nije imao status saoptuženog sa okrivljenim Nemanjom Markovićem i Milomirom Marićem.

Suprotno iznetim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevima za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje.

Naime, prvostepeni sud je shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, izvršio uvid u odbranu okrivljenog AA, datu na zapisniku Ku 325/19 sačinjenom u prisustvu branioca pred PU Kruševac dana 26.04.2019. godine i na zapisniku sačinjenom pred Višim javnim tužiocem u Kruševcu Kti 17/19 od 28.04.2019. godine, a koji okrivljeni je na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela koji je očigledno sačinjen kasnije, neposredno pred donošenje presude po sporazumu, pravnosnažno osuđen presudom Višeg suda u Kruševcu Spk 12/19 od 09.08.2019. godine zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odnosno zbog istog krivičnog dela za koje su i okrivljeni Nemanja Marković i Milomir Marić oglašeni krivim.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP propisano je da se upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ZKP, ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Dakle, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazu osuđenog saučesnika u krivičnom delu prema kojem je postupak već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, način je izvođenja dokaza na glavnom pretresu.

Kako iz izreke pravnosnažne prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA, učestvovao kao saizvršilac u izvršenju krivičnog dela za koje su okrivljeni Nemanja Marković i Milomir Marić oglašeni krivim i osuđeni, dok iz spisa predmeta proizilazi da je postupak prema okrivljenom AA okončan donošenjem pravnosnažne osuđujuće presude, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno prvostepeni sud postupio kada je, na glavnom pretresu izvršio uvid u odbranu okrivljenog AA iznetu ranije pred policijom i javnim tužiocem, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP.

Ukazujući na istu povredu postupka branioci okrivljenog Nemanje Markovića u podnetim zahtevima kao nezakonite dokaze označavaju pretres sadržaja telefona i SIM kartice, navodeći da su pribavljeni surotno odredbama ZKP, obzirom da je pretres sadržaja telefona okrivljenog Nemanje Markovića izvršen nakon zakonskog roka, dakle suprotno odredbi člana 155. ZKP i bez obaveštavanja okrivljenog i njegovog branioca o danu i času preduzimanja ove dokazne radnje.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog Nemanje Markovića isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da je u konkretnom slučaju u svemu postupljeno u skladu sa odredbom člana 155. ZKP, kao i da je o radnji pretresa uređaja za automatsku obradu podataka obavešten branilac okrivljenog, advokat Dejan Jovanović, koji je dao saglasnost da se radnja pretresa obavi bez njegovog prisustva (strana 5., prvi stav obrazloženja drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Stoga, suprotno navodima izloženim u zahtevima, prvostepeni, a ni drugostepeni sud koji je odbio kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Nemanje Markovića i Milomira Marića, nisu učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevima za zaštitu zakonitosti.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog Nemanje Markovića, advokat Borivoje Borović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da radnje ovog okrivljenog, navedene u izreci pravnosnažne presude ne predstavljaju krivično delo i ne mogu se podvesti pod pojam neovlašćenog stavljanja u promet opojne droge radi prodaje, zbog čega iste ne mogu biti pravno kvalifikovane kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Iznetim navodima branilac zapravo ističe da u konkretnom slučaju nisu ostvareni svi bitni elementi krivičnog dela u pitanju, kao i da je u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni Nemanja Marković pravnosnažno oglašen krivim, primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Suprotno iznetim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog Nemanje Markovića, isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pravilno primenio krivični zakon kada je radnje okrivljenog Nemanje Markovića opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikao kao krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, budući da se u njegovim radnjama, opisanim u izreci prvostepene presude stiču sva zakonska obeležja tog krivičnog dela, zbog kojeg je pravnosnažnom presudom oglašen krivim i osuđen (strana 3. treći stav i strana 8., drugi stav obrazloženja drugostepene presude), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Milomira Marića advokat Dragan Jelić ističe i povrede krivičnog zakona iz 439. tačka 1) i 2) ZKP, međutim iste obrazlaže osporavanjem činjeničnih utvrđenja suda u pogledu postojanja direktnog umišljaja kod okrivljenog Milomira Marića, što po oceni Vrhovnog kasacionog suda predstavlja povredu člana 440. ZKP, na koju se ukazuje i ostalim navodima zahteva ovog branioca, kao i ostalim navodima zahteva branioca okrivljenog Nemanje Markovića, advokata Borivoja Borovića, kojima se polemiše sa dokaznim predlozima i ocenom izvedenih dokaza i njihovom dokaznom snagom i osporava postojanje saizvršilaštva u konkretnom slučaju.

Nadalje, branilac okrivljenog Milomira Marića, advokat Dragan Jelić ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te označavajući kao nezakonit dokaz iskaz BB, specijaliste forenzike, zapravo ističe da je predsednik prvostepenog veća, protivno odredbi člana 443. stav 2. ZKP, nastavio dokazni postupak ponovnim otvaranjem glavnog pretresa, što po oceni Vrhovnog kasacionog suda predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog Milomira Marića, advokat Dragan Jelić u podnetom zahtevu ističe povrede članova 15. i 16. ZKP, te nadalje, ističe da prvostepena presuda nema razloge koji se odnose na dokazne predloge, čime bez numeričkog označavanja ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povrede članova 15., 16. i 440. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Kako uz zahtev, branioci okrivljenih Nemanje Markovića i Milomira Marića, advokati Borivoje Borović i Dragan Jelić nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljene ili druge učesnike u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao ni u ocenu istaknutih povreda odredaba Ustava RS i Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                             Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić