Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudski paušal u iznosu od 20.000,00 dinara, kao i sve troškove krivičnog postupka i to da naknadi troškove odbrane po službenoj dužnosti, troškove branioca po službenoj dužnosti, advokata Zlatka Tošića u iznosu od 7.500,00 dinara, troškove veštačenja Branka Došena u iznosu od 52.382,06 dinara i Olivere Šapurić u iznosu od 5.000,00 dinara, kao i da OJT u Vrbasu naknadi troškove ekonomsko finansijskog veštačenja u iznosu od 34.800,00 dinara, sve u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1025/22 od 19.01.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Mićić zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odluku ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio produženo krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, kao i da odloži izvršenje kazne po pobijanim presudama do donošenja odluke po podnetom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog suštinski navodi je u konkretnom slučaju, u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen krivični zakon koji se ne može primeniti, jer je okrivljeni oglašen krivim zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika iako se prema stavu branioca u radnjama okrivljenog opisanim u izreci pravnosnažne presude eventualno mogu steći samo bitni elementi krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. Krivičnog zakonika.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/19) koji se primenjuje od 01.12.2019. godine i koji je shodno članu 5. Krivičnog zakonika u konkretnom slučaju primenjen na okrivljenog, čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, dok je u stavu 2. istog člana, propisano da ovaj oblik krivičnog dela postoji ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi iznos od pet miliona dinara.

U izreci pobijane prvostepene presude navedeno je da je okrivljeni AA sposoban da shvati značaj svoga dela čije je izvršenje hteo, svestan zabranjenosti svoga dela kao odgovorno lice tj. ... PD „Stranem Group“ DOO iz ..., na štetu budžeta Republike Srbije, korišćenjem istog trajnog odnosa, jedinstva mesta izvršenja krivičnog dela, istovrsnog predmeta dela i sa jedinstvenim umišljajem, u ..., u vremenskom periodu od 10.11.2011. godine do 10.04.2012. godine, u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza dao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje takve obaveze, a iznos obaveze čije je plaćanje izbegao iznosi preko pet miliona dinara, na način opisan u izreci presude, čime je neosnovano ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza na dodatu vrednost i izbegao plaćanje navedene poreske obaveze u ukupnom iznosu od 8.697.341,24 dinara na koji način je postupio protivno članu 3, 14,16, 17, 27, 28, 37, 42, 49 i 51. Zakona o porezu na dodatu vrednost, kao i da je u vremenskom periodu od 02.11.2011. godine do 29.02.2012. godine u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza, u slučaju obavezne prijave nije prijavio činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje takve obaveze, te je istovremeno u istoj nameri prikrio podatke koji se odnose na utvrđivanje navedene obaveze, na način opisan u izreci presude, pa je u kalendarskoj - fiskalnoj godini 2011. godine na ostvareni prihod 15.841.171,73 dinara izbegao da izvrši obračun, obustavu i uplatu poreza na prihod od kapitala u iznosu od 1.584.617,17 dinara, a u kalendarskoj - fiskalnoj godini 2012. godine na ostvareni prihod od 20.250.818,87 dinara izbegao da izvrši obračun, obustavu i isplatu poreza na prihod od kapitala u iznosu od 2.025.081,89 dinara, na koji način je postupio protivno odredbama člana 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i člana 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana i tako izbegao plaćanje poreza na prihod od kapitala u ukupnom iznosu od 3.609.699,06 dinara.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u prethodno opisanim radnjama okrivljenog AA, stiču se sva subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/19). U konkretnom slučaju, u izreci navedene presude, pored umišljaja, opisana je namera potpunog odnosno delimičnog izbegavanja plaćanja poreza, kao nužno subjektivno obeležje krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika i radnje izvršenja, kao objektivno obeležje ovog krivičnog dela i to da je dao lažne podatke o činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje poreske obaveze i neosnovano ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza na dodatu vrednost i izbegao plaćanje poreske obaveze postupanjem protivnim članu 3, 14,16, 17, 27, 28, 37, 42, 49 i 51. Zakona o porezu na dodatu vrednost odnosno da u slučaju obavezne prijave nije prijavio stečene prihode odnosno činjenice koje su od uticaja na njihovo utvrđivanje i izbegao da izvrši obračun, obustavu i uplatu poreza na prihod od kapitala suprotno odredbi člana 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i člana 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana. Osim toga, u izreci presude navedena je visina ostvarenog prihoda i visina iznosa obaveze poreza koji je okrivljeni izbegao da plati koja u ukupnom iznosu prelazi iznos od pet miliona dinara, koji je potreban za postojanje kvalifikovanog oblika krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. Krivičnog zakonika. Pored ovoga iz izreke presude proizilazi očigledna istovetnost načina preduzimanja radnji izvršenja i korišćenja iste situacije i odnosa, te vremenska povezanost radnji i jedinstven umišljaj okrivljenog, u smislu člana 61. Krivičnog zakonika.

Shodno iznetom, pravilno su nižestepeni sudovi primenili zakon kada su našli da su se u radnjama okrivljenog stekla sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, te su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani.

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljenog, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, kako u vezi sa istaknutom povredom, branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu odredbe člana 440. ZKP, koja shodno članu 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, iznoseći svoje činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama, i na svojim činjeničnim zaključcima zasnivajući stav da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, posebno osporavajući postojanje umišljaja i namere izbegavanja plaćanja poreza, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca nije upuštao.

Pored ovoga, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, ali ne konkretizuje zbog čega pravnosnažnim presudama nije potpuno rešen predmet optužbe odnosno na koji način je donošenjem istih povređen identitet presude i optužbe, pa kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to se ovaj sud u razmatranje istaknutih povreda nije upuštao.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                 Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić