Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Dragana Aćimovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Biserke Krpić i Danila Lakićevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Užicu 3K.234/18 od 06.08.2018. godine i Višeg suda u Užicu Kž1 158/18 od 28.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 30.01.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Biserke Krpić i Danila Lakićevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Užicu 3K.234/18 od 06.08.2018. godine i Višeg suda u Užicu Kž1 158/18 od 28.11.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu 3K.234/18 od 06.08.2018. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. u vezi člana 61. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i ukoliko oštećenom BB na ime naknade štete plati iznos od 48.400,00 dinara u roku od 2 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a istovremeno je okrivljeni osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 20.000,00 (dvadesethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti presude, a koja će u slučaju neplaćanja biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan kazne zatvora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 5.000,00 dinara i na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, a sve u roku od 2 meseca od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 158/18 od 28.11.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Danila Lakićevića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Užicu 3K.234/18 od 06.08.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Biserka Krpić i Danilo Lakićević, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te preinači pravnosnažne presude Osnovnog suda u Užicu 3K.234/18 od 06.08.2018. godine i Višeg suda u Užicu Kž1 158/18 od 28.11.2018. godine ili da ukine navedene presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branioci okrivljenog AA su u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog za podnošenje zahteva samo formalno označili da su nižestepeni sudovi na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenili zakon, a koji navodi branilaca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branioci suštinski ovu povredu zakona obrazlažu tako što osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu i neobjektivnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, isticanjem da iz izvedenih dokaza nije na nesumnjiv i pouzdan način utvrđeno da je upravo okrivljeni AA objavio oglas na internet sajtu „VV“ i da je on sa oštećenim imao komunikaciju preko mobilnog telefona sa označenim pretplatničkim brojem objavljenim u oglasu i dogovorio prijavu za posao i plaćanje, zbog čega je okrivljenog po stavu odbrane trebalo osloboditi od optužbe, kao i da nije pouzdano utvrđeno gde je navedeni oglas objavljen i da je krivično delo izvršeno u Užicu.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu i neobjektivnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branioci okrivljenog kao razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističu i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) i člana 441. stav 4. ZKP, pri čemu samo formalno označavaju povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što u obrazloženju zahteva uopšte ne navode u čemu se ove povrede zakona tačno sastoje, pa su stoga i ovi razlozi nedozvoljeni.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Biserke Krpić i Danila Lakićevića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić