.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 322/2014
16.04.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog G.M., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.M., adv. R.T., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu 7K br. 1330/12 od 22.04.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3811/13 od 30.09.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 16.04.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.M., adv. R.T., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu 7K br. 1330/12 od 22.04.2013. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3811/13 od 30.09.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu 7K br. 1330/12 od 22.04.2013. godine okrivljeni G.M. oglašen je krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju jedne godine koju će izdržati u prostorijama u kojima stanuje, koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija i određeno da ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.
Istom presudom oštećeni je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu, dok je okrivljenom na osnovu odredbe člana 297. stav 5. KZ izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od šest meseci računajući od dana pravnosnažnosti presude, s`tim što se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja te mere. Okrivljeni je obavezan i na plaćanje troškova krivičnog postupka i sudskog paušala, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3811/13 od 30.09.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog G.M., adv. R.T. a presuda Osnovnog suda u Valjevu 7K br. 1330/12 od 22.04.2013. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac osuđenog G.M., adv. R.T., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) i to konkretno odredbe člana 439. tačka 1. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP-a održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spisa predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog G.M., je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP-a, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP- a) okrivljeni preko svog branioca i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a.
Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog G.M., u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP-a, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno pri tom ne opredeljujući u čemu se ona sastoji, a suštinski iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pobijane presude osporavaju u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja i ocene izvedenih dokaza, pre svega nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke, a što sve po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu a zbog povrede zakona.
Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, to je Vrhovni kasacioni sud isti, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
