Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 898/22 od 31.01.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom Hanu i branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Surdulici K 47/20 od 26.05.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Stanisavljević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine pobijane prsude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Stanisavljević, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP ističući da je krivični postupak u pogledu krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ u kom su donete pobijane presude, vođen bez predloga ovlašćenog tužioca. Prema navodima zahteva, kat.parcela br. .. KO ..., je u svojini Republike Srbije, i pozivajući se na član 53. ZKP ističe da u pogledu protivpravnog zauzeća navedene katastarske parcele nema predloga Republike Srbije za krivično gonjenje, u smislu člana 218. stav 3. KZ. Predlog ovlašćenog tužioca, prema navodima zahteva, ne postoji ni u pogledu protivpravnog zauzeća kat.parcele br. .. KO ..., koja je u svojini opštine Vladičin Han, obzirom da se, po mišljenju branioca, izjašnjenje na zapisniku o ispitivanju svedoka Kt 205/18 od 18.10.2019. godine Opštinskog javnog pravobranioca Vladičin Han ne može smatrati formalnim predlogom, a sve i da je suprotno, takav predlog nije blagovremeno podnet.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz izreke pobijane prvostepene presude, proizilazi da je okrivljeni krivično delo protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ izvršio na kat.parcelama br. .., .. i .. KO ..., koje su svojina opštine Vladičin Han i kat.parceli br. .. KO ..., koja je u svojini Republike Srbije.

Prema odredbi člana 218. stav 3. KZ, gonjenje za krivično delo protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ, preduzima se po predlogu.

Odredbom člana 53. stav 2. ZKP propisano je da se predlog za krivično gonjenje podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog, a u stavu 5. istog člana, propisano da će, ako je krivičnim delom oštećeno više lica, gonjenje preduzeti, odnosno nastaviti po predlogu bilo kog oštećenog.

U konkretnom slučaju, oštećeni su opština Vladičin Han i Republika Srbija, a predlog iz člana 218. stav 3. KZ podneo je zakonski zastupnik opštine Vladičin Han-pravobranilac opštine Vladičin Han i to na zapisniku o saslušanju pred Osnovnim javnim tužiocem u Vladičinom Hanu Kt 208/18 od 18.10.2019. godine, kada se ima smatrati da je saznao za krivično delo i okrivljenog, obzirom da iz spisa predmeta ne proizilazi kada je u opštini primljeno obaveštenje građevinske inspekcije, te je po stavu ovog suda predlog podnet u roku iz člana 53. stav 2. ZKP, a krivično gonjenje preduzeto u skladu sa članom 53. stav 5. ZKP. Pri tome, bez značaja je što predlog za gonjenje nije podneo i Državni pravobranilac, kao zakonski zastupnik Republike Srbije.

Prema tome, gonjenje za krivično delo protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ preduzeto je u skladu sa zakonom po optužbi ovlašćenog tužioca, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodeći da je, prema izreci pobijane prvostepene presude, okrivljeni AA investitor rekonstrukcije postojećeg objekta, tako da ne može biti izvršilac krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ obzirom da nije ni izvođač radova iz člana 219a stav 1. KZ niti investitor objekta koji se gradi bez građevisnke dozvole iz stava 2. istog člana. U tom smislu, branilac ističe da radnje koje je okrivljeni preduzeo na rekonstrukciji objekta ne predstavljaju radnju izvršenja navedenog krivičnog dela, obzirom da se radnja ovog krivičnog dela, prema njegovom mišljenju, može odnositi samo na gradnju objekta bez građevinske dozvole. Osim toga, branilac u zahtevu navodi da radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim, predstavljaju prekršaj iz člana 208a stav 1. tačka 4) Zakona o planiranju i izgradnji, i da je zbog toga sud, na osnovu člana 423. ZKP, okrivljenog morao da oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, u vezi sa čim u zahtevu ukazuje na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 169/19 od 31.10.2020. godine.

Suprotno iznetim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 2. KZ čini lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole. U stavu 3. istog člana, propisano je kažnjavanje lica iz stava 1. i 2. ovog člana koje nastavi započetu gradnju kada je izdato rešenje o obustavi radova.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je u vreme i na mestu opisanim u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, kao investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, na katastarskim parcelama navedenim u izreci presude, izvodio radove na rekonstrukciji i dogradnji postojećeg poslovnog objekta, pa ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je okrivljeni bio investitor samo rekonstrukcije objekta obzirom da je navedeni objekat i dogradio zbog čega mu je na teret stavljeno i krivično delo protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ.

Opseg i vrsta preduzetih radova na rekonstrukciji i dogradnji navedenog objekta, jasno su opisani u izreci presude, a utvrđeni su inspekcijskim nadzorom građevinskog inspektora od 29.05.2017. godine, da bi nakon donošenja rešenja o obustavi radova od 31.05.2017. godine, okrivljeni, prema izreci presude, nastavio započetu dogradnju, što je utvrđeno prilikom vanrednog inspekcijskog nadzora građevinskog inspektora od 30.04.2018. godine.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pobijane prvostepene presude, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. KZ, i to kako subjektivna, tako i objektivna obeležja obzirom da je okrivljeni kao investitor objekta koji se gradi bez građevinske dozvole, nastavio započetu gradnju nakon izdavanja rešenja o obustavi radova.

Postojanje prekršaja kao protivpravnog dela koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija, ne isključuje postojanje krivičnog dela, pa ukoliko se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, nema mesta donošenju oslobađajuće presude na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, kako to branilac u zahtevu pogrešno ukazuje.

Pitanje činjeničnog identiteta prekršaja i krivičnog dela, procenjuje se kada se postavlja pitanje da li je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, obzirom da protiv okrivljenog AA prekršajni postupak nije ni vođen, pa su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti i presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 169/19 od 31.10.2020. godine, bez uticaja na drugačiju odluku u ovom predmetu.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u pogledu krivičnog dela protivpravno zauzimanje zemljišta iz člana 218. stav 1. KZ. Međutim, navedne povrede zakona branilac u zahtevu obrazlaže navodima o razlozima „dogradnje nezavršenog i urušenog zida“, načinu na koji je to urađeno, državini zida i nadstrešnice i njenoj nameni, ukazujući u suštini na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu tih navoda nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Stanisavljevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić