Istom presudom na osnovu člana 87. u vezi člana 246a stav 5. KZ okrivljenima AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to opojne droge sannabis– marihuana, i to okrivljenom AA u rinfuzi neto mase 0,66 grama, okrivljenom BB jedan papirni paket neto mase 0,53 grama, okrivljenom VV u rinfuzi neto mase 0,31 grama, okrivljenoj DD jedan pvc paket neto mase 0,91 grama, okrivljenom GG u rinfuzi neto mase 0,14 grama i okrivljenom ĐĐ u rinfuzi neto mase 1,74 grama, koja će se po pravnosnažnosti presude uništiti. Na osnovu člana 91. i 92. KZ od okrivljenog Ivana Stančetića je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u ukupnom iznosu od 4.500,00 dinara.

Okrivljeni Ivan Stančetić je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 20.000,00 dinara, a ostali okrivljeni iznose od po 5.000,00 dinara, te su svi okrivljeni obavezani da Višem javnom tužilaštvu u Šapcu solidarno nadoknade troškove krivičnog postupka u iznosu od 38.646,00 dinara, dok će o troškovima postupka nastalim pred sudom biti odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 463/24 od 04.09.2024.godine usvojena je žalba okrivljenog ĐĐ pa je preinačena presuda Višeg suda u Šapcu K.br.37/23 od 18.03.2024.godine samo u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog ĐĐ za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužan platiti u roku od tri meseca po pravnosnažnosti presude, a ako je ne plati u ostavljenom roku, ista će se zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Šapcu i žalbe branilaca okrivljenih Ivana Stančetića i VV odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Ivana Stančetića, advokat Slobodan Stašević, zbog povrede zakona iz člana 77. stav 1. i 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine navedene presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiolaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog Ivana Stančetića, advokat Slobodan Stašević ističe da se prvostepena presuda zasniva na dokazima na kojima se po zakonu ne može zasnivati i to na zapisnicima o saslušanju okrivljenih AA i DD koji su sačinjeni u policiji i koje je trebalo izdvojiti iz spisa predmeta, a bez ovih dokaza ne bi mogla biti doneta osuđujuća presuda. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da u zapisnicima nije izričito navedeno da okrivljeni imaju pravo da sami izaberu branioca u smislu člana 85. stav 2. ZKP, niti zapisnici sadrže pouke osumnjičenima da u skladu sa članom 68. stav 3. ZKP imaju pravo da angažuju branioca. Branilac je još istakao da je odredbom člana 85. stav 5. ZKP propisano da ukoliko okrivljeni nije poučen ili mu nije omogućeno da koristi prava iz navedenih zakonskih odredbi, onda se na iskazu okrivljenih ne može zasnivati sudska odluka, shodno odredbama člana 16. stav 1. i 84. ZKP, koje propisuju da se presuda ne može zasnivati na nezakonitim dokazima. Branilac smatra da je neprihvatljiv stav drugostepenog suda da je bilo dovoljno to što su okrivljeni faktički prihvatili postavljene advokate, sarađivali sa njima i potpisali zapisnike o saslušanju.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti i u žalbi branioca okrivljenog Ivana Stančetića-advokata Slobodana Staševića, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv presude Višeg suda u Šapcu K.br.37/23 od 18.03.2024.godine. Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani četiri stav tri i strani pet, stav jedan svoje odluke Kž1 br.463/24 od 04.09.2024. godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne i na iste upućuje, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP. Ovo posebno kada se ima u vidu da je okrivljeni AA izričito izjavio da nema svog branioca i da traži da mu se dodeli branilac po službenoj dužnosti, a okrivljena DD da zbog materijalnih prilika ne može da angažuje branioca po punomoćju saglasno da joj se dodeli branilac po službenoj dužnosti.

Branilac okrivljeniog u ostalom delu zahteva ističe da je povređena i odredba člana 77. stav 1. ZKP iz razloga što je u trenutku sačinjavanja zapisnika okrivljenima bilo stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora do tri godine, pa bi se okrivljeni, da su poučeni da imaju pravo da sami angažuju branioca, izjasnili da nemaju sredstava da angažuju branioca i na njihov izričit zahtev im je mogao biti postavljen branilac po sužbenoj dužnosti na osnovu odluke sudije za prethodni postupak.

Kako povreda odredbe člana 77. stav 1. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ove povrede nije upuštao.

Zbog svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je odbijen kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković