.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 325/2016
05.04.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.K., zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Z.I., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kragujevcu K 89/14 od 15.07.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1290/15 od 07.12.2015. godine, u sednici veća održanoj 05.04.2016. godine, jednoglasno je, doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.K., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kragujevcu K 89/14 od 15.07.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1290/15 od 07.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Kragujevcu K 89/14 od 15.07.2015. godine, između ostalih, okrivljeni N.K., stavom I, oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od devet godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 23.08.2011. do 12.12.2011. godine. Istom presudom na osnovu odredaba člana 261. i 264. ZKP okrivljeni su obavezani da solidarno snose troškove krivičnog postupka, kao u izreci presude, dok su na osnovu odredbe člana 258. stav 3. ZKP, oštećeni S.R. i S.R. upućeni na parnicu, radi ostvarenja imovinsko-pravnog zahteva.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1290/15 od 07.12.2015. godine odbijene su, kao neosnovane, žalba Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, žalbe okrivljenog N.K. i njegovog branioca i žalba branioca okrivljenog V.J., te potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu K 89/14 od 15.07.2015. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog N.K., advokat Z.I., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, odredbe člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da preinači presudu Višeg suda u Kragujevcu K 89/14 od 15.07.2015. godine, tako što će okrivljenog N.K. osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je optužbom stavljeno na teret ili da „napadnutu presudu“ ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje radi donošenja pravilne i na zakonu zasnovane presude.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog pravnosnažne presude se pobijaju zbog povrede zakona, odredbe člana 439. tačka 1) ZKP jer, po stavu odbrane, delo za koje je okrivljeni N.K. osuđen, ne predstavlja delo iz oblasti krivičnih dela protiv života i tela – ubistvo iz člana 113. KZ, već se u njegovim radnjama mogu sticati obeležja nekog od krivičnih dela iz oblasti bezbednosti javnog saobraćaja. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se, iako se u zahtevu kao osnov pobijanja numerički navodi odredba člana 439. tačka 1) ZKP navedenim razlozima suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 439. tačka 2) ZKP.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet ispitivanja po podnetom zahtevu, pravilno primenjen zakon. Naime, iz činjeničnog opisa dela za koje je okrivljeni N.K. oglašen krivim u redovnom krivičnom postupku proizlazi postojanje svih zakonom propisanih objektivnih i subjektivnih bitnih obeležja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika. Prvostepeni sud je u zakonito sprovedenom postupku na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivični zakon nalazeći da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja predmetnog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. Krivičnog zakonika, te su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
