Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 broj 890/19 od 20.12.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Danijela Ranđelovića, a presuda Višeg suda u Kruševcu K broj 28/19 od 14.10.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Danijela Ranđelovića – advokat Ljubodrag Vuković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati Višem sudu u Kruševcu na ponovno suđenje, ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje o izjavljenoj žalbi drugostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje da je nižestepenim presudama na štetu okrivljenog Danijela Ranđelovića učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Ovo iz razloga što se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog u svojstvu osumnjičenog u Policijskoj upravi u Kruševcu dana 17.09.2018. godine, obzirom da je radnja saslušanja okrivljenog, povodom koje je sačinjen navedeni zapisnik, izvršena suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP.

Naime, odredbom člana 85. stav 3. ZKP propisano je da će se okrivljeni pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da će mu, ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, u skladu sa odredbama tog zakonika.

Odredbom stava 4. istog člana propisano je da okrivljeni može biti saslušan u odsustvu branioca ako se izričito odrekao tog prava, ako uredno pozvani branilac nije prisutan i ako je obavešten o saslušanju (član 300. stav 1. ZKP), a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca, ili ako za prvo saslušanje okrivljeni nije obezbedio prisustvo branioca ni u roku od 24 časa od kada je poučen o ovom pravu (član 68. stav 1. tačka 4) ZKP), osim u slučaju obavezne odbrane, a u stavu 5. člana 85. propisano je da ako okrivljeni nije poučen ili mu nije omogućeno da koristi prava iz stava 2. ovog člana ili izjava okrivljenog iz stava 3. ovog člana u prisustvu branioca nije uneta u zapisnik ili ako je postupljeno protivno stavu 4. ovog člana ili ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno članu 9. tog zakonika, na iskazu okrivljenog ne može se zasnivati sudska odluka.

Dakle, obaveza organa postupka, u konkretnom slučaju policije, je da u potpunosti primeni član 85. stav 3. ZKP i da okrivljenog pozove da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, odnosno da li želi da ga zastupa izabrani branilac uz upozorenje da će mu ako ne izabere branioca, u slučaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po službenoj dužnosti i takvu izjavu okrivljenog unese u zapisnik.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da iz zapisnika o saslušanju okrivljenog Danijela Ranđelovića u svojstvu osumnjičenog, sačinjenog dana 17.09.2018. godine pred ovlašćenim službenim licima PU Kruševac proizilazi da je saslušanje okrivljenog izvršeno, a da pri tome na zapisniku nije konstatovano da se okrivljeni izričito izjasnio o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, niti je navedeno da je upozoren da će mu biti postavljen branilac po službenoj dužnosti ako ne izabere branioca, već je samo navedeno da pristaje da u predistražnom postupku da svoj iskaz u prisustvu branioca po službenoj dužnosti Dragana Milivojevića, to radnja ispitivanja okrivljenog Danijela Ranđelovića nije izvršena na zakonit način. Stoga i zapisnik koji je sačinjen o preduzetoj radnji ispitivanja okrivljenog u svojstvu osumnjičenog, suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja nezakonit dokaz i na istom se ne može zasnivati presuda, shodno odredbi člana 85. stav 5. ZKP.

Kako je prvostepeni sud kao dokaz koristio navedeni zapisnik o saslušanju okrivljenog, i na ovom nezakonitom dokazu zasnovao osuđujuću presudu, to je na ovaj način učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog Danijela Ranđelovića, što se osnovano ističe u podnetom zahtevu. Istu povredu učinio je i drugostepeni sud, koji je prvostepenu presudu potvrdio, i pored toga što je ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u svojoj žalbi isticao branilac okrivljenog Danijela Ranđelovića – advokat Ljubodrag Vuković.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Danijela Ranđelovića – advokata Ljubodraga Vukovića i ukinuo pobijane presude, a predmet vratio Višem sudu u Kruševcu na ponovno suđenje, koji će u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, te doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će izneti jasne i argumentovane razloge.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić