.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 327/2014
17.04.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog J.S., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata R.V., podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3210/13 od 23.10.2013. godine, u sednici veća održanoj, 17.04.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.S., podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3210/13 od 23.10.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru K 1558/11 od 18.01.2013. godine okrivljeni J.S. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca, koja kazna se ima izvršiti na taj način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od 12 časova ili dva puta u trajanju od 6 časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zatvoru.
Istom presudom okrivljeni je u smislu člana 194. i člana 196. ZKP-a obavezan da sudu plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 205.044,42 dinara, te na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, u roku od šest meseci, od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je u smislu člana 206. stav 2. ZKP-a oštećeni M.H. sa odštetnim zahtevom upućen na parnicu.
U smislu odredaba člana 86. i člana 297. stav 5. KZ-a prema orkivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od jedne godine.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 3210/13 od 23.10.2013. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog J.S. i presuda Osnovnog suda u Somboru K 1558/11 od 18.01.2013. godine potvrđena.
Branilac okrivljenog J.S., advokat R.V., podneo je protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu i postupka koji je prethodio njenom donošenju, u smislu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 1. i 3. ZKP-a zahtev za zaštitu zakonitosti, iz razloga predviđenih članom 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, zbog povrede odredaba člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i člana 62. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijanu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu te naloži ponovno drugostepeno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP-a propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog iz člana 485. stav 1. ZKP-a za njegovo podnošenje.
U vezi sa tim odredba člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog, članom 485. stav 4. ZKP-a, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.S., advokata R.V., nije ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, već se navodima u zahtevu: da prvostepeni i drugostepeni sud polaze od toga da je nalaz sudsko-medicinskog odbora apsolutno prihvatljiv iako okrivljeni - poštar po zanimanju i medicinski neobrazovan, nije mogao da bude svestan da prelom kosti noge može dovesti do plućne embolije; da razdaljina od tri metra - od desne ivice kolovoza do desne bočne strane putničkog vozila okrivljenog ne predstavlja dovoljno bočno rastojanje u smislu odredbe člana 62. stav 2. ZOBS-a na putevima, suštinski osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja u smislu odredbe člana 440. ZKP-a, što odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a nije predviđeno kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko izabranog branioca.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a.
Kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog J.S. ne ukazuje ni na jedan od propisanih razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, postupajući u smislu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
