Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1478/14 od 20.11.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog I.H., adv. S.K., zbog povrede odredbi člana 439. tačka 3) u vezi sa članom 258. ZKP-a i člana 91. KZ-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Takođe je predložio da se na sednicu veća Vrhovnog kasacionog suda pozove javni tužilac i branilac okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP-a).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP- a), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP-a), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP-a propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP-a).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog I.H., iako u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP-a, koja predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka istu obrazlaže tako što navodi da sud pogrešno okrivljenog obavezuje da oštećenom R.N. na ime imovinskopravnog zahteva plati iznos od 595.265,00 dinara u određenom roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude a zatim određuje da će izrečena uslovna osuda biti opozvana ako okrivljeni ne vrati oštećenom opredeljeni novčani iznos kao imovinsku korist pribavljenu izvršenjem krivičnog dela, da su i prvostepeni i drugostepeni sud predaju novca okrivljenom od strane oštećenog u iznosima od 5.700 eura i 1.250 eura poistovetili kako sa imovinskopravnim zahtevom oštećenog tako i sa imovinskom korišću koju bi okrivljeni navodno sebi pribavio izvršenjem krivičnog dela, jer kod okrivljenog nije postojala prevarna namera da u navedenim iznosima pribavi protivpravnu imovinsku korist, niti je njena visina utvrđena pravnosnažnom presudom, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, iz kojih razloga, shodno članu 485. stav 4. ZKP-a nije dozovljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se navodi da je pravnosnažna presuda nerazumljiva i protivrečna kako izreci tako i u obrazloženju, te da sud nije utvrdio odlučnu činjenicu a naime koliku je protivpravnu imovinsku korist stekao okrivljeni izvršenjem predmetnog krivičnog dela a da pri tom ipak okrivljenog obavezuje na plaćanje imovinsko- pravnog zahteva oštećenom, čime ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP-a, što takođe ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP-a, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Imajući u vidu da je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (člana 439. tačka 3) ZKP-a), a da se suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka (član 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP-a i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.H. na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.