.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 327/2016
05.04.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.M., zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata S.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu K 1468/11 od 17.09.2015. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž 426/15 od 18.12.2015. godine, u sednici veća održanoj 05.04.2016. godine, jednoglasno je, doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Požarevcu K 1468/11 od 17.09.2015. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž 426/15 od 18.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požarevcu K 1468/11 od 17.09.2015. godine, između ostalih, okrivljeni N.M. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ za za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od pet meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine, po pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo.
Istom presudom okrivljeni N.M. je obavezan da plati troškove krivičnog postupka i sudskog paušala, kao u izreci presude, dok je oštećeni N.N. upućen na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž 426/15 od 18.12.2015. godine odbijene su, kao neosnovane, žalba okrivljenog N.M. i njegovog branioca, te branioca okrivljenog N.N. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu K 1468/11 od 17.09.2015. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog N.M., advokat S.M., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog N.M. osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog N.M. se ukazuje na povredu krivičnog zakona, odredbu člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da delo za koje je okrivljeni N.M. pravnosnažno osuđen nije krivično delo. Prema stavu odbrane, predmet ocene zakonitosti, u konkretnom slučaju, je pitanje da li je povređen krivični zakon zauzetim pravnim shvatanjem prvostepenog i drugostepenog suda da je okrivljeni opisanim radnjama ostvario obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Zakonski opis ovog krivičnog dela, po stavu odbrane, polazi od toga da se mora raditi o ponašanju koje, za razliku od istorodnog prekršaja, zbog snažnijeg inteziteta, ima ozbiljnije posledice po javni red i mir. Odbrana nalazi da preduzetim radnjama okrivljenog N.M. nije došlo do nastupanja težeg remećenja javnog reda i mira, kao bitnog elementa krivičnog dela, te je sud pogrešnom kvalifikacijom krivičnog dela pogrešno primenio krivični zakon.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u podnetom zahtevu ocenjuje kao neosnovane. Naime, prvostepeni sud je pravilno zaključio da iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela navedenih u izreci prvostepene presude, proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, te su predmetne krivičnopravne radnje okrivljenog N.M., pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog, da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen krivični zakon – odredba člana 439. tačka 1) ZKP, kao i odredba člana 439. tačka 2) ZKP (što proizlazi iz datog obrazloženja u zahtevu) su ocenjeni kao neosnovani. Takođe, kako je ova povreda krivičnog zakona isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani dva i tri drugostepene presude, na iste upućuje na osnovu člana 491. stav 2. ZKP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
