Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.

Podnetim zahtevom se numerički ukazuje na povrede zakona koje predstavljaju zakonom propisani razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka – zahteva za zaštitu zakontiosti, odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) ZKP, ali bez adekvatnog obrazloženja u čemu se sastoje povrede na koje se ukazuje.

Navedene povrede zakona se obrazlažu navodima: da u pobijanim presudama izostaju razlozi o odlučnim činjenicama, a navedeni razlozi su protivurečni izvedenim dokazima; da je izreka presude nerazumljiva i protivurečna sama sebi i razlozima presude; da postoji protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, čime se suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP nisu predviđene kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te je u ovom delu zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Takođe, podnetim zahtevom se ukazuje da u pobijanim presudama nije utvrđen ni jedan materijalni i nematerijalni dokaz o učešću ovog okrivljenog u vršenju bilo kakvog krivičnog dela; da je sud svoju odluku u odnosu na okrivljenog Đ.S. zasnovao isključivo na iskazu okrivljenog M.L. koji je kontradiktoran; da sud nije utvrdio postojanje tragova DNK; da nije pravilno ocenjen iskaz svedoka R.Ž.; da su izvedeni dokazi selektivno ocenjeni; da je povređena odredba člana 16. ZKP ... čime se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP. Međutim, kako povreda odredbe člana 440. ZKP nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, to je i u ovom delu podneti zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                              Zoran Tatalović, s.r.