Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Z.T. – advokat B.B., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pravnosnažnu presudu tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti ili da je ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu, ali drugom veću, uz istovremeni zahtev da okrivljeni i branilac budu pozvani na sednicu veća u skladu da članom 488. stav 2. ZKP, te da se u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odloži izdržavanje kazne po pravnosnažnoj presudi do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom branioca okrivljenog Z.T. ukazuje da je pravnosnažna presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te da se zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati, i to na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog od 05.10.2010. godine, te na iskazu svedoka D.J.

U vezi sa potvrdom o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog KU 2357/10 od 05.10.2010. godine, branilac navodi da je pribavljena na nezakonit način, obzirom da nije bilo naredbe suda o pretresu lica, kako je to predviđeno odredbom člana 78. stav 1. ZKP koji se primenjivao u vreme preduzimanja ove radnje, niti su ovlašćena službena lica postupila u skladu sa stavom 2. istog člana, jer okrivljenog nisu poučili da može da angažuje advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresu, niti su pretresu učestvovala dva punoletna građanina, pri čemu o izvršenom pretresu nije sačinjen ni zapisnik u skladu sa stavom 8 istog člana ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni ovoga suda, nisu osnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 225. stav 1. ZKP, koji se primenjivao u vreme sačinjavanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog (05.10.2010. godine), ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti – organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, te da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz. Prema odredbi člana 238. stav 1. istog ZKP, organi unutrašnjih poslova mogu i pre pokretanja istrage privremeno oduzeti predmete po odredbama člana 82. ZKP, ako postoji opasnost od odlaganja i pretresti stan i lica pod uslovima predviđenim u članu 81. ZKP.

Odredbom člana 81. stav 4. istog ZKP propisano je da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu bez naredbe o pretresanju i bez prisustva svedoka sprovesti pretresanje lica, pored ostalog, ako postoji sumnja da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u krivičnom postupku, a odredbom člana 82. stav 5. ZKP, propisano je da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu oduzeti predmete navedene u stavu 1 tog člana (koji se po krivičnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku), kada postupaju po članu 225. i 238. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je spornu potvrdu o privremeno oduzetim predmetima MUP-a RS – PU Niš KU 2357/10 od 05.10.2010. godine, ovlašćeno službeno lice – viši policijski inspektor D.J. sačinio na osnovu člana 82. tada važećeg ZKP, prilikom preduzimanja radnji u skladu sa članom 225. stav 1. i 2. ZKP, a povodom pronalaska predmeta (tri novčanice od 50 evra) koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, a koju potvrdu je potpisao bez ikakvih primedbi okrivljeni Z.T.

Kako je dakle, u konkretnom slučaju potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog Z.T. sačinjena saglasno citiranim odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, to su po oceni ovoga suda neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da ova potvrda predstavlja dokaz koji nije pribavljen na zakonom propisan način, te na kome se sudska odluka ne može zasnivati.

Imajući u vidu da je sporna potvrda o oduzetim predmetima od okrivljenog sačinjena na osnovu odredaba članova 82. stav 1. i 2. ZKP, te članova 225. i 238. ZKP, to su neosnovani i navodi zahteva u delu u kojem se ističe da protivno odredbi člana 78. stav 1. i 2. ZKP okrivljeni nije poučen da može da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresu, a obzirom da se član 78. stav 1. i 2. ZKP odnosi na pretresanje stana i lica u smislu člana 77. ZKP, a ne na oduzimanje predmeta u smislu odredbe člana 225, 238. stav 1. i 82. stav 1. ZKP, niti su ovom pretresanju morala prisustvovati dva punoletna građanina, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i s tim u vezi ističe da je zasnovana na iskazu svedoka D.J. (ovlašćenog službenog lica) koji nije mogao biti saslušan kao svedok, imajući u vidu odredbu člana 97. stav 1. tačka 4. ZKP kojom je propisano da se ne može ispitati kao svedok ovlašćeno službeno lice organa unutrašnjih poslova o sadržaju obaveštenja koje je dobilo u smislu člana 226. i 235. stav 2. ZKP.

Ovo stoga što je svedok D.J. saslušan na okolnosti prijavljivanja krivičnog dela od strane oštećenog P.Đ., te na okolnosti preduzimanja operativno-taktičkih mera i radnji preduzetih u cilju otkrivanja učinioca predmetnog krivičnog dela, a ne o sadržaju obaveštenja prikupljenih od građana dobijenih u smislu člana 226. i 235. stav 2. tada važećeg ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga, zahtev branioca okrivljenog Z.T. – advokata B.B., odbijen je kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                  Vesko Krstajić, s.r.