Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da je sudija Dragan Vučićević, postupao kao predsednik veća prilikom donošenja pobijanog drugostepenog rešenja, dok je u krivičnom postupku koji se vodio protiv ovog okrivljenog, u predmetu Višeg suda u Požarevcu Kž1 125/17, u kome se odlučivalo po žalbi na presudu Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 135/15, kojom je okrivljenom izrečena kazna zatvora, za koju je podnet zahtev da se utvrdi nastupanje zastarelosti izvršenja iste, postupao kao član veća.

Izneti navodi zahteva se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija- porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija-porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka na koju se branilac okrivljenog poziva u podnetom zahtevu, može govoriti samo, ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ne ukazuje na neku od navedenih procesnih situacija propisanih odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, koje predstavljaju zakonom predviđene razloge za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, već ukazuje na postojanje okolnosti koje, po mišljenju odbrane, izazivaju sumnju u nepristrasnost postupajućeg predsednika veća u drugostepenom postupku, shodno članu 37. stav 2. ZKP, a što nije osnov za obavezno izuzeće sudije od vršenja sudijske dužnosti.

Imajući u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od sudijske dužnosti u određenom predmetu, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, u konkretnom slučaju, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka, na koju se podnetim zahtevom ukazuje.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP ističući da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost izvršenja kazne. Međutim, tom odredbom propisana je zastarelost krivičnog gonjenja a istaknutu povredu branilac obrazlaže navodima kojima se osporavaju činjenična utvrđenja suda i polemiše sa rokovima i uslovima za nastupanje zastarelosti izvršenja kazne, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), te nadalje u podnetom zahtevu kao razlog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i povredu člana 16. stav 5. ZKP, koje sve povrede, u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, pa se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje i ocenu istih, nije upuštao.

Kako uz zahtev, branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, koja se odnosi na okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, shodno članu 484. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao ni u ocenu istaknutih povreda članova 32. Ustava RS i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                           Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić