Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. i člana 61. stav 1, 4. i 5. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA i istovremeno punomoćnika trećeg lica BB, advokata Miroslava Ristića, podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž-POI 3/25 od 26.01.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 15.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA i istovremeno punomoćnika trećeg lica BB, advokata Miroslava Ristića, podnet protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž-POI 3/25 od 26.01.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kv.Po4.br.116/25 od 01.12.2025. godine u stavu I izreke delimično je usvojen zahtev javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu OIKKo.br.3/25 od 17.10.2025. godine za privremeno oduzimanje imovine i određeno je da se od okrivljene AA i trećeg lica BB privremeno oduzima sledeća imovina i to novčana sredstva u iznosu od 75.217,86 dinara, novčana sredstva u iznosu od 2.700.000,00 dinara, novčana sredstva u iznosu od 683.740,00 dinara, novčana sredstva u iznosu od 10.000 evra, novčana sredstva u iznosu od 1.696,77 dinara, novčana sredstva u iznosu od 984,16 evra i novčana sredstva u iznosu od 25,76 evra, a koja novčana sredstva se nalaze na računima bliže označenim u izreci rešenja, te je određeno da privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke po zahtevu za trajno oduzimanje imovine, s tim što će imovinom shodno članu 37. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela upravljati Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom. U stavu II izreke rešenja odbijen je zahtev javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu OIKKo.br.3/25 od 17.10.2025. godine za privremeno oduzimanje imovine od okrivljene AA i trećeg lica BB u delu koji se odnosi na novčana sredstva u iznosu od 3.000.000,00 dinara koja se nalaze na računu bliže označenom u izreci rešenja.

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž-POI 3/25 od 26.01.2026. godine u stavu prvom izreke delimično je usvojena žalba branioca okrivljene AA i punomoćnika trećeg lica BB, pa je preinačeno rešenje Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kv.Po4.br.116/25 od 01.12.2025. godine u stavu I izreke, tako što je ukinuto privremeno oduzimanje imovine od okrivljene AA i trećeg lica BB i to novčanih sredstava u iznosu od 75.217,86 dinara, u iznosu od 1.696,77 dinara i u iznosu od 25,76 evra, a koja novčana sredstva se nalaze na računima bliže označenim u izreci rešenja, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljene AA i punomoćnika trećeg lica BB odbijena kao neosnovana. U stavu drugom izreke rešenja odbijena je kao neosnovana žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, koja je izjavljena na stav II izreke prvostepenog rešenja.

Protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž-POI 3/25 od 26.01.2026. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je advokat Miroslav Ristić pobijajući navedeno rešenje u svojstvu branioca okrivljene AA i u svojstvu punomoćnika trećeg lica BB, a zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijano rešenje ili da preinači pobijano rešenje tako što će utvrditi da imovina stečena pre inkriminisanog perioda ne može biti predmet oduzimanja.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA i istovremeno punomoćnika trećeg lica BB u smislu odredbi člana 487. ZKP, našao da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, advokat Miroslav Ristić u svojstvu branioca okrivljene AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne opredeljuje ni jednu povredu zakona u smislu stava 4. člana 485. ZKP, već u podnetom zahtevu samo navodi da sud nije dao nijedan obrazložen razlog zašto ne prihvata materijalne dokaze odbrane u vidu priložene dokumentacije o hronologiji sticanja i legalnom poreklu predmetne imovine, već je paušalno proglasio svu imovinu „sumnjivom“, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored toga, branilac okrivljene svojim navodima u podnetom zahtevu osporava ocenu suda o ispunjenosti u konkretnom slučaju uslova za privremeno oduzimanje imovine od okrivljene AA koji su predviđeni odredbom člana 25. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, iznoseći sopstvene zaključke i tvrdnje da privremeno oduzeta imovina i to novčana sredstva na bankarskim računima nisu proistekla iz krivičnog dela, te da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja zanemario materijalne dokaze u vidu priložene dokumentacije iz koje po braniocu neusmnjivo proističe da navedena novčana sredstva predstavljaju legalno stečenu privatnu svojinu okrivljene i njene porodice i da potiču od prihoda od izdavanja apartmana u ... koji su u višegodišnjem vlasništvu porodice AB, a deo novčanih sredstava je lična ušteđevina, uz polemisanje pri tome sa razlozima koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku u pobijanom drugostepenom rešenju.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da advokat Miroslav Ristić u svojstvu branioca okrivljene drugostepeno rešenje pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, uz osporavanje pri tome ocene suda o ispunjenosti u konkretnom slučaju uslova za privremeno oduzimanje imovine od okrivljene AA, iznošenjem sopstvenih zaključaka i tvrdnji da privremeno oduzeta imovina i to novčana sredstva na bankarskim računima nisu proistekla iz krivičnog dela i da predstavljaju legalno stečenu privatnu svojinu okrivljene i njene porodice, te polemisanjem sa razlozima koje je drugostepeni sud dao za svoju odluku u pobijanom drugostepenom rešenju, a što sve ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenoj i njenom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, navedeni zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i u delu u kome je advokat Miroslav Ristić isti podneo u svojstvu punomoćnika trećeg lica BB.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac), okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, ovlašćena lica za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti su samo Republički javni tužilac (sada Vrhovni javni tužilac) i okrivljeni i to okrivljeni isključivo preko branioca. Kako ovo ovlašćenje nijednom zakonskom odredbom nije dato drugim procesnim subjektima, već ova lica mogu podneti samo inicijativu Republičkom javnom tužiocu (sada Vrhovnom javnom tužiocu) za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u skladu sa ustavnim pravom podnošenja predloga državnim organima (član 56. Ustava Republike Srbije), to je shodno tome zahtev za zaštitu zakonitosti u delu u kojem je advokat Miroslav Ristić isti podneo u svojstvu punomoćnika trećeg lica BB podnet od strane neovlašćenog lica.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi članova 485. stav 4. i 483. stav 1. ZKP, Vrhovni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA i istovremeno punomoćnika trećeg lica BB, advokata Miroslava Ristića, podnet protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž-POI 3/25 od 26.01.2026. godine.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković