Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4783/13 od 22.10.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog D.T. a presuda Osnovnog suda u Čačku K br. 642/11 od 23.05.2013. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K br. 642/11 od 23.05.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4783/13 od 22.10.2013. godine branilac okrivljenog D.T., adv. V.O.DŽ, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a) i to konkretno bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a i člana 447. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i donese odluku kojom će prema okrivljenom odbiti optužbu za krivično delo iz člana 122. stav 1. KZ ili pak da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.T., Republičkom javnom tužiocu, i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.T., u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da je prvostepena presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a, koja se prema navodima zahteva sastoji u tome što se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari koja isključuje krivično gonjenje okrivljenog za istovrsno krivično delo. U zahtevu je obrazloženo da je pre pokretanja krivičnog postupka po privatnoj krivičnoj tužbi protiv okrivljenog D.T., pokrenut i vođen zbog istog činjeničnog opisa, prekršajni postupak po zahtevu MUP-a RS PS Gornji Milanovac br. 1-811-00-87/11 od 19.05.2011. godine, zbog sumnje da je učinio prekršaj iz člana 6. stav 3. i člana 6. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, koji je zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja - dana 17.05.2013. godine, rešenjem Prekršajnog suda u Gornjem Milanovcu 1Pr br. 1595/11 od 14.11.2013. godine, obustavljen.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Prekršajnog suda u Gornjem Milanovcu 1Pr br. 1595/11 kojim je postupak protiv okrivljenog D.T., zbog učinjenog prekršaja iz člana 6. stav 3. i člana 6. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, obustavljen zbog nastupanja apsolutne zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka, doneto dana 14.11.2013. godine. Presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4783/13 kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku K br. 642/11 od 23.05.2013. godine, doneta dana 22.10.2013. godine, pre pravnosnažnog okončanja prekršajnog postupka, te se po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju ne može govoriti o pravnosnažno presuđenoj stvari koja bi trajno isključila mogućnost krivičnog gonjenja.

S`toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a, istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.T., te je Vrhovni kasacioni sud, sa napred iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a, zahtev branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu zakona, odbio kao neosnovan.

Nadalje, u zahtevu branioca okrivljenog se kao razlog podnošenja zahteva, navodi i obrazlaže povreda zakona iz člana 447. stav 2. ZKP-a jer je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni sud, održao sednicu veća u smislu člana 447. ZKP-a pri tom propuštajući da o istoj obavesti okrivljenog i njegovog branioca.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a određeno je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a odredbom stava 4. istog člana određeni su uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona i to taksativno nabrajanjem povreda koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3) i 4)), te je tako ovom odredbom pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, ograničeno u pogledu razloga isključivo na navedene povrede.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nalazi da povreda zakona iz člana 447. stav 2. ZKP-a ne predstavlja zakonikom (član 485. stav 4. ZKP-a) dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, pa je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a, zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                         Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                         Nevenka Važić, s.r.