Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljeni je oslobođen plaćanja sudskog paušala i troškova krivičnog postupka i određeno da ovi troškovi padaju na teret budžeta.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.353/15 od 20.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog A.S., a presuda Višeg suda u Zrenjaninu 2K br. 70/14 od 02.04.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.S. – advokat T.D., zbog povrede odredaba člana 226. stav 8. i člana 229. stav 2. ranije važećeg ZKP („Službeni list SRJ“, br. 70/2001, 68/2002, „Službeni glasnik RS“, br. 58/2004 ... 76/2010), odnosno zbog povrede odredaba člana 74. stav 1. tačka 3. važećeg ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 32/2013), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti, u delu kojem se odnosi na povredu odredaba člana 74. stav 1. tačka 3. sada važećeg ZKP i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. aktuelnog ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu isti zahtev nedozvoljen.

Pozivajući se na povredu odredaba člana 74. stav 1. tačka 3. sada važećeg ZKP, branilac okrivljenog A.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da okrivljeni A.S. u vreme donošenja rešenja o zadržavanju, dana 16.04.2013. godine u 22,45 časova, nije imao branioca, suprotno odredbi člana 229. stav 6. ZKP koji je važio u vreme preduzimanja ove radnje, te kojom je propisano da osumnjičeni moraju imati branioca čim organ unutrašnjih poslova donese rešenje o zadržavanju, a što predstavlja i povredu odredaba člana 74. stav 1. tačka 3. sada važećeg ZKP, kojom je takođe propisano da okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izloženi navodi zahteva su neosnovani.

Ovo stoga što iz spisa predmeta – iz rešenja MUP-a RS – Policijske uprave Kikinda Ku br.820/13 od 17.04.2013. godine proizilazi da je u trenutku donošenja rešenja o zadržavanju osumnjičenog A.S. u trajanju od 48 sati, osumnjičenom obezbeđen branilac po službenoj dužnosti, i to advokat B.B.

Kako je, prema tome, okrivljeni A.S. u trenutku donošenja rešenja o zadržavanju u trajanju od 48 sati imao branioca, koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, to su navodi zahteva kojima se ukazuje da je u konkretnom slučaju došlo do povrede odredaba člana 229. stav 6. ranije važećeg ZKP, odnosno člana 74. stav 1. tačka 3. sada važećeg ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na nizu nezakonitih dokaza iz predkrivičnog postupka – na nezakonito sačinjenom zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija majke okrivljenog, L.S., od 17.04.2013. godine, te na nezakonito sačinjenoj potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog A.S. od istog datuma.

Po oceni ovoga suda, tačni su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je u predkrivičnom postupku nezakonito izvršeno pretresanje stana i drugih prostorija majke okrivljenog, L.S., obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je pretresanje izvršeno noću, što je suprotno članu 78. stav 4. ZKP koji se primenjivao u vreme preduzimanja ove radnje, pri čemu to nije bilo određeno sudskom naredbom, niti je započeto danju pa nije dovršeno, a nisu postojali ni razlozi iz člana 81. stav 1. tada važećeg ZKP, da se pretresanje izvrši noću.

Naime, odredbom člana 78. stav 4. tada važećeg ZKP, propisano je da se pretresanje po pravilu vrši danju, te da se pretresanje može vršiti i noću kada je određeno sudskom naredbom, kao i ako je danju započeto pa nije dovršeno, ili ako postoje razlozi iz člana 81. stav 1. tog zakonika. Iz naredbe istražnog sudije Višeg suda u Zrenjaninu 4Kri 132/13 od 17.04.2013. godine, proizilazi da je naređen pretres stana svih prostorija u K., gde boravi lice L.S., pri čemu se u naredbi ne navodi da će se pretresanje izvršiti noću. Iz zapisnika o pretresanju stana majke okrivljenog L.S. od 17.04.2013. godine, proizilazi da je pretresanje započeto u 03,00 časova noću i da je završeno u 03,25 časova, dakle da je pretresanje u konkretnom slučaju izvršeno suprotno odredbi člana 78. stav 4. tada važećeg ZKP. Pored toga, iz istog zapisnika proizilazi da je pretresanju stana prisustvovao samo jedan punoletni građanin kao svedok, i to M.P., što je suprotno odredbi člana 79. stav 3. tada važećeg ZKP, kojom je propisano da pretresanju stana ili lica prisustvuju dva punoletna građana kao svedoci.

Kako je, dakle, u konkretnom slučaju pretresanje stana majke okrivljenog, L.S., izvršeno suprotno citiranim zakonskim odredbmaa, to i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog A.S., a koja predstavlja sastavni deo tog zapisnika, nije sačinjena na zakonom propisan način, te dakle, posredno predstavlja nezakonit dokaz.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. aktuelnog Zakonika o krivičnom postupku postoji ako se presuda zasniva na dokazima na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju bila bi doneta ista presuda i bez zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija majke okrivljenog te bez potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog A.S., obzirom da okrivljeni A.S. tokom celog postupka nije doveo u sumnju činjenicu da je opojnu drogu marihuanu držao u kući svoje majke, već je priznao da je opojna droga marihuana u količini od 514 grama, kao i u količini od 43,99 grama, a kako je to utvrđeno i pravnosnažnom presudom, njegova.

Naime, okrivljeni je priznao da je predmetna opojna droga njegova u svim odbranama iznetim u toku postupka u prisustvu izabranih branilaca i u prisustvu branilaca po službenoj dužnosti, i to na zapisniku o saslušanju u svojstvu osumnjičenog u službenim prostorijama OKP PU Kikinda dana 17.04.2013. godine, zatim u odbrani iznetoj pred istražnim sudijom dana 18.04.2013. godine, te na glavnim pretresima održanim dana 19.09.2013. godine, 14.01.2014. godine i 24.02.2015. godine, pa je stoga očigledno da bi ista odluka u konkretnom slučaju bila doneta na osnovu priznanja okrivljenog A.S.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odbijen je kao neosnovan.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, u preostalom delu branilac okrivljenog pravnosnažnu presudu pobija zbog povrede odredaba člana 229. stav 2. i člana 226. stav 8. ranije važećeg ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeno je pravo okrivljenog (dakle i njegovog branioca, shodno odredbi člana 71. tačka 5. ZKP), na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4.) ZKP.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva pravnosnažno rešenje pobija zbog povreda koje nisu taksativno nabrojane u članu 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, doneta je odluka kao u izreci presude, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                         Nevenka Važić, s.r.