Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 941/24 od 21.10.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Aleksića i presuda Osnovnog suda u Ubu K. br. 101/23 od 22.04.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Aleksić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako da okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je prvostepeni sud prekoračio optužbu i time narušio objektivni identitet optužbe i presude, na taj način što je iz optužnog akta izbacio blanketne norme i to član 20. stav 1. tačka 3. i član 42. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Po navodima branioca, u situaciji kada je sud našao da okrivljeni nije prekršio navedene blanketne propise, trebao je okrivljenog da oslobodi od optužbe, a ne da iste izostavi iz optuženja, na koji način je učinio navedenu povredu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani:

Naime, izneti navodi zahteva isticani su i u žalbi branioca okrivljenog i bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu, koji je iste navode ocenio neosnovanim i na strani 3. pasus 2 obrazloženja presude, dao jasne i argumentovane razloge koje i Vrhovni sud prihvata kao pravilne i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na iste razloge upućuje.

Osim toga, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako označene povrede branilac navodi da je uzrok prelaska okrivljenog u suprotnu kolovoznu traku zapravo stanje kolovoza na toj deonici puta, da je okrivljeni bez svoje krivice izgubio kontrolu nad vozilom i da ništa nije mogao da preduzme u cilju izbegavanja ove saobraćajne nezgode, s obzirom da se ista dogodila na opasnoj, oštroj krivini sa opasnim nagibom i da je neposredno pre toga padala kiša, pa je kolovoz bio dosta klizav, te okrivljeni nije mogao pod datim okolnostima da predvidi klizavost kolovoza i opasno stanje puta, kao i da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni iz subjektivnih razloga prešao u suprotnu kolovoznu traku, a kojim navodima branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac osim toga u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer pobijane presude nemaju razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, odnosno dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni izvedenim dokazima.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković