O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K 431/13 od 04.11.2013. godine, okrivljeni D.L., A.T. i M.O., oglašeni su krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđeni i to: D.L. na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, okr. A.T. na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i M.O. na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.

Istom presudom na osnovu člana 87. u vezi člana 246. stav 7. KZ prema okrivljenima D.L. i M.O., izrečene su mere bezbednosti oduzimanje predmeta bliže navedenih u izreci prvostepene presude.

Na osnovu člana 264. ZKP obavezani su okrivljeni da na ime troškova krivičnog postupka plate iznos od po 14.584,00 dinara i na ime sudskog paušala iznos od po 5.000,00 dinara sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1614/14 od 28.09.2015. godine, usvojene su žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu u odnosu na okrivljenog M.O. i žalba branioca okrivljene D.L., adv. M.T., okrivljene A.T. i njenog branioca, adv. A.M. i preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 431/13 od 04.11.2013. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljene D.L., A.T. i M.O. zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ osudio i to: okrivljenu D.L. na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i šest meseci, okrivljenu A.T. na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci i okrivljenog M.O. na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru od 06.03.2013. godine do 03.02.2014. godine, dok u preostalom delu žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, branioca okrivljene D.L., adv. M.T., okrivljene A.T. i njenog branioca adv. A.M. i u celosti žalba okrivljenog M.O. i njegovog branioca adv. Z.M. i M.D., odbijene su kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedeniih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branioci okrivljene A.T., adv. T.H.L. i adv. S.S., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog M.O., zbog povrede zakona iz člana 485. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene A.T., u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP je osnovan, dok u ostalom delu, kao i zahtev branioca okrivljenog M.O., adv. A.M. su nedozvoljeni.

Prema navodima zahteva branilaca okrivljene A.T., pobijanim pravnosnažnim presudama povređen je krivični zakon (439. tačka 2) ZKP), po pitanju pravne kvalifikacije krivičnog dela, jer je pravnosnažnim presudama utvrđeno postojanje kvalifikovanog oblika iz stava 3. člana 246. KZ, odnosno da je delo izvršeno u grupi, iako ni jedna činjenica utvrđena tokom postupka ne ide u prilog takvog zaključka, s obzirom i da iz opisa krivičnog dela i utvrđenog činjeničnog stanja, ne proizilazi međusobna uslovljenost i povezanost radnji svakog od članova grupe, posebno imajući u vidu da se radi o dugogodišnjim prijateljima, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje osnovanim.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ određena je zakonska dispozicija osnovnog oblika krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, dok je stavom 3. ovog člana, predviđen teži oblik ovog krivičnog dela, tako što je određeno da će se učinilac kazniti zatvorom od pet do 15 godina, ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika.

Pojam grupe određen je u članu 112. tačka 22. KZ kao „najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koje ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu“, a odredbom člana 33. KZ određen je pojam saizvršilaštva tako da „ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja zajednički učine ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarjujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo“.

Prema opisu radnje izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude od elemenata grupe kao kvalifikoatorne okolnosti predmetnog krivičnog dela, jedino proizilazi da je delo izvršeno od strane tri lica, dok su u potpunosti izostali svi ostali propisani elementi. Tako je izostalo ne samo njihovo formalno navođenje (iz člana 112. tačka 22. KZ) nego i činjenični opis iz koga proizilazi da su navedeni izvršioci povezani radi vršenja, da li trajnog ili povremenog, krivičnih dela i kojih, sa ili bez definisanih uloga svojih članova, kontinuiteta članstva, ili razvijene strukture.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, kada je u pitanju krivično delo izvršeno u svom kvalifkikovanom (težem) obliku, ta kvalifikatorna okolnost mora biti potpuno činjenično određena u opisu dela u izreci da bi iz tog i takvog opisa potom proistekla i ta teža kvalifikacija dela. U konkretnom slučaju, dakle, nije bilo dovoljno navesti da su tri izvršioca (što jeste jedan od elemenata pojma „grupa“) krivično delo izvršili u sastavu grupe, nego je bilo neophodno opisati i ostale elemente grupe iz člana 112. tačka 22. KZ, te je tako „samo opisano učešće više lica u izvršenju krivičnog dela odnosno saizvršilaštvo iz člana 33. KZ, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Iz navedenih razloga je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda opisane radnje neophodno pravno kvalifikovati kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika a ne kao delo iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene A.T. u tom delu kao osnovan, preinačio pobijane pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenu A.T., a povodom tog zahteva, po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljene D.L. i M.O., a shodno odredbi člana 489. stav 2. ZKP, našao da se u radnjama okrivljenih A.T., D.L. i M.O. stiču zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o krivičnopravnoj sankciji prema okrivljenima, na osnovu člana 4, 42, 45, 54. KZ okrivljenu A.T. osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, okrivljenu D.L. na kaznu zatvora u trajanju od šest godina i okrivljenog M.O. na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koje kazne im se primenom člana 63. KZ uračnava i vreme provedeno u pritvoru kao u izreci ove presude.

Pri odmeravanju kazne, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu sve okolnosti iz člana 54. KZ kao pravilno utvrđene u redovnom postupku, pa je našao da ovako izrečene kazne zatvora okrivljenima srazmerne su stepenu njihove krivice i nužne da izraze društvenu osudu za krivično delo u pitanju, ali i dovoljne za ostvarivanje propisane svrhe kažnjavanja (član 4. stav 2. KZ).

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branioci okrivljene A.T., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju na povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju zahteva se ne navodi u čemu se ova povreda sastoji, odnosno ne ukazuje o kom se nedozvoljenom dokazu radi, a u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u obrazloženju zahteva ukazuje se da prvostepeni sud nije utvrdio da je pronađena supstanca vrsta konoplje koja se tretira kao opojna droga, kao i da nije utvrđeno ni pitanje umišljaja okrivljene, iz čega proizilazi da se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i pogrešna ocena dokaza, što ne predstavlja razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog koga bi okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Kako su, dakle u podnetom zahtevu samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, kao i na povrede krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, a iz kojih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljene A.T. u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog M.O. u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali se ne opredeljuje u čemu se ova povreda sastoji, već se suštinski u obrazloženju zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama (predlaže se izvođenje dokaza veštačenjem od strane prvostepenog suda u novom postupku), a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbi člana 492. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                               Nevenka Važić,s.r.