O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju 3K.br. 14/17 od 12.01.2018. godine, koja je ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju 3K.br. 14/17 od 09.02.2018. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je oslobođen od kazne. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju 3K.br. 14/17 od 09.02.2018. godine, ispravljena je nepravnosnažna presuda Osnovnog suda u Prokuplju 3K.br. 14/17 od 12.01.2018. godine, utoliko što se u izreci iste, gde su naznačene činjenice i okolnosti koje čine obeležje krivičnog dela u drugom redu, posle reči „umišljajem“, dodaju reči „uvredio maloletnog oštećenog BB iz ... tako što je“.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž.br. 58/18 od 17.12.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužilaštva u Prokuplju i žalba branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Ilića i presuda Osnovnog suda u Prokuplju 3K.br. 14/17 od 12.01.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Ilić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, člana 459. stav 1. i člana 422. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što se prema okrivljenom na osnovu odredbe člana 422. tačka 3. ZKP, odbija optužba zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj stranke nije obavestio u smislu člana 488. stav 2. ZKP, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Ilića je osnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je nakon donošenja prvostepene presude, a u vreme donošenja drugostepene presude nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, 17.12.2019. godine za krivično delo za koje je okrivljeni AA prvostepenom presudom oglašen krivim, tako da je drugostepeni sud trebalo da donese presudu kojom se optužba odbija zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, i to primenom člana 422. stav 1 tačka 3) ZKP-a.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je prvostepeni sud okrivljenog AA oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1 KZ izvršeno dana 02.12.2015. godine, a da je Viši sud u Prokuplju, dana 17.12.2019. godine presudom Kž 58/18 odbijajući žalbu branioca okrivljenog i zamenika OJT-a u Prokuplju, navedenu prvostepenu presudu potvrdio.

Odredbom člana 170. stav 1. KZ propisano je da će se novčanom kaznom od 20 do 100 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 40.000,00 do 200.000,00 dinara, kazniti onaj ko uvredi drugog.

Odredbom člana 103. stav 1. tačka 7) KZ propisano je da ako u ovom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine, ili novčana kazna.

Odredbom člana 104. stav 1. KZ propisano je, između ostalog, da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kada je krivično delo izvršeno, dok je stavom 6. navedenog člana propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i činjenicu da je okrivljeni krivično delo iz člana 170. stav 1 KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, izvršio dana 02.12.2015. godine, to je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u odnosu na ovo krivično delo nastupila dana 02.12.2019. godine, dakle pre donošenja drugostepene presude, koja je doneta dana 17.12.2019. godine.

Kako je presuda Višeg suda u Prokuplju Kž.br.58/18 doneta dana 17.12.2019. godine, dakle u vreme kada je već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, to je Viši sud u Prokuplju, pravilno primenjujući zakon bio dužan da u žalbenom postupku po službenoj dužnosti, a povodom izjavljene žalbe preinači prvostepenu presudu i na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP prema okrivljenom AA odbije optužbu da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1 KZ. Kako drugostepeni sud nije nastupio na navedeni način već je prvostepenu presudu potvrdio drugostepenom presudom povredio je zakon član 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. tačka 7) u vezi člana 104. stav 6. KZ, na štetu okrivljenog AA.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, otklanjajući učinjenu povredu zakona, preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju 3K.br. 14/17 od 12.01.2018. godine ispravljenu rešenjem Osnovnog suda u Prokuplju 3K.br. 14/17 od 09.02.2018. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž.br. 58/18 od 17.12.2019. godine, i na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP, prema okrivljenom AA odbio optužbu da je izvršio krivično delo iz člana 170. stav 1. KZ, dok je o troškovima krivičnog postupka odlučio u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP.

Sa iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                  Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić