Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 594/23 od 18.10.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog AA, advokata Aleksandra Kosovića i Biljane Dragaš i branioca okrivljenog BB, advokata Dušana Radosavljevića, preinačena je presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K 88/23 od 10.05.2023. godine i to samo u pogledu činjeničnog opisa krivičnog dela, pa je Viši sud u Beogradu okrivljene oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ, dok su u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenih AA i BB, kao i žalba Osnovnog javnog tužioca u Obrenovcu odbijene kao neosnovane, a presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K 88/23 od 10.05.2023. godine, u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Aleksandar Kosović i Biljana Dragaš, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, bez preciziranja konkretne povreda zakona zbog koje je zahtev podnet, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 1. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje uz izmenu postupajućeg veća ili da preinači drugostepenu presudu i donese odluku kojom oslobađa okrivljenog od osude za krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili da preinači pobijane presude, na taj način što će u odnosu na okrivljenog doneti odluku kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe za izvršenje krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, a da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branioci okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim pravnosnažnim presudama, već se u njegovim radnjama stiču obeležja srodnog prekršaja iz odredbe člana 8. Zakona o javnom redu i miru, za koji prekršaj je prekršajno gonjenje zastarelo ili elementi krivičnih dela koji se gone po privatnoj tužbi, a s tim u vezi se zahtevom osporavaju i troškovi krivičnog postupka.

Odredbom člana 344. stav 1. KZ propisano je da ko grubim vređenjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do 3 godine.

Iz izreke drugostepene presude, kojom je preinačena prvostepena presuda u pogledu činjeničnog opisa krivičnog dela, proizilazi da su okrivljeni bili u uračunljivom stanju, drskim i bezobzirnim ponašanjem po prethodnom dogovoru i zajedničkim delovanjem teže remetili javni red i mir i značajnije ugrozili spokojstvo građana u naseljenom mestu, bili su svesni da mogu učiniti delo, pa su na to i pristali i bili su svesni da je njihovo delo zabranjeno i to tako što je okrivljeni BB pazio da neko ne naiđe, a okrivljeni AA je prišao vozilu, polio ga benzinom s prednje i zadnje strane i zapalio ga, usled čega je to vozilo potpuno izgorelo, a u neposrednoj blizini se nalazilo drugo vozilo vlasništvo GG, koji je ušao u navedeno vozilo sa suvozačeve strane i odvezao ga sa parkinga, a oštećene DD i VV su se uplašile usled požara, a oštećena ĐĐ je bila u šoku i osećala se neprijatno dok je dete VV vrištalo do jutarnjih sati.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz navedenog činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje su okriljeni AA i BB oglašeni krivim drugostepenom presudom proizlaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 1. u vezi člana 33. KZ, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA kojima se ukazuje da se u navedenim radnjama ne stiču bitni elementi tog krivičnog dela, već bitni elementi prekršaja iz člana 8. Zakona o javnom redu i miru ili krivičnog dela za koje se goni po privatnoj tužbi, a u vezi sa tim i navodi kojima se osporava odluka o troškovima krivičnog postupka, od strane Vrhovnog suda, ocenjeni su kao neosnovani.

Branioci okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navode da su pobijane presude zasnovane na dokazima koji nisu smeli biti uzeti u obzir u ovom krivičnom postupku, imajući u vidu njihovu kontaminiranost, odnosno njihovu nezakonitost, pre svega dokaz – izjavu svedoka oštećene VV, koja je svoja saznanja isključivo bazirala na kazivanjima službenih lica MUP-a pre samog početka krivičnog postupka, kao i dokaznom materijalu koji joj je bio predočen pre pokretanja krivičnog postupka i pre obaveštavanja organa gonjenja i odbrane o njihovoj sadržini – svedoku je bilo omogućeno da izvrši uvid u transkripte razgovora između okrivljenih, kao i određene prepiske između okrivljenih, koja građa na kraju nije ni korišćena kao dokaz u ovom krivičnom postupku, imajući u vidu njihovo nezakonito sačinjavanje, pa kako je oštećena u više navrata „podučavana“ od strane službenih lica MUP-a, što je i potvrdila u svojoj izjavi datoj pred zamenikom VJT-a u Beogradu, na zapisniku sačinjenom 10.12.2019. godine, kao i pred Osnovnim sudom u Obrenovcu na zapisniku dana 27.04.2020. godine, iskaz ovog svedoka je morao biti izdvojen iz spisa predmeta.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA se ne ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka (član 438. stav 2. tačka 1) ZKP), već branioci okrivljenog na navedeni način iznose ocenu iskaza svedoka oštećene VV i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima suda (član 440. ZKP), što, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog čega je zahtev branilaca okrivljenog, u ovom delu, ocenjen kao nedozvoljen.

Branioci okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP (prvostepeni sud je utvrdio olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, ali ih je samo paušalno naveo, a drugostepeni sud nije cenio sve okolnosti u ponovljenom postupku, zbog čega odbrana osporava visinu izrečenu visine krivične sankcije okrivljenom), koja povreda, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić