Istom presudom, na osnovu člana 68. stav 2. KZ, određeno je da se prema okrivljenom neće opozvati uslovna osuda koja mu je izrečena presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 3510/13 od 19.01.2015. godine.

Okrivljeni je na osnovu člana 264. u vezi člana 261. i člana 262. ZKP obavezan da plati troškove krivičnog postupka, čiji će iznos biti utvrđen posebnim rešenjem u smislu odredbe člana 262. stav 2. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 1047/2019 od 27.11.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Bobana Jovanovića i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K broj 201/19 od 18.09.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Bobana Jovanovića – advokat Aleksandar Milićević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 70. stav 1. KZ te zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude „preinači u korist okrivljenog Bobana Jovanovića“.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odrebi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 70. stav 1. KZ, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Naime, u zahtevu se navodi da u konkretnom slučaju sud nije mogao da opozove uslovne osude koje su okrivljenom izrečene presudom Trećeg osnovnog suda K broj 682/15 i Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 2292/12, jer je vreme proveravanja kod uslovne osude izrečene presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K broj 682/15 od 27.04.2016. godine isteklo dana 27.04.2019. godine, a kod uslovne osude izrečene presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 2292/12 od 03.06.2015. godine dana 03.06.2019. godine, a imajući u vidu vreme donošenja prvostepene presude.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani.

Naime, na istu povredu krivičog zakona, branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, u svojoj odluci Kž1 broj 1047/19 od 27.11.2019. godine ocenio je iznete žalbene navode neosnovanim i na stranama četiri i pet obrazloženja izneo je u svemu jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da su u konkretnom slučaju uslovne osude pravilno opozvane, imajući pri time u vidu odredbu člana 70. stav 3.KZ i činjenicu da je predmetno krivično delo okrivljeni izvršio pre nego što su mu izrečene uslovne osude, kao i da u konkretnom slučaju u vreme donošenja prvostepene presude nije prošlo godinu dana od proteka vremena proveravanja koje je utvrđeno uslovnim osudama izrečenim presudama K broj 682/15 i K broj 2992/12.

Ove razloge, iznete u drugostepenoj odluci, Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbijen je kao neosnovan.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP isticanjem da je u izreci prvostepene presude navedeno da se opozivaju uslovne osude, ali da se iz same izreke ne može utvrditi koliko je vreme proveravanja, niti da li je vreme proveravanja isteklo ili nije, dakle ukazivanjem da je izreka presude nerazumljiva, kao i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ukazivanjem da prvostepeni sud nije izneo potpune razloge za donošenje odluke.

Kako navedene povrede zakona ne predstavljaju zakonski razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u odbijajućem delu, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić