-branilac okrivljenog Stevana Kneževića, advokat Aleksandar Milićević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će u celosti ukinuti pobijana rešenja i predmet vrati nižestepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijana rešenja preinači u celosti i usvoji zahtev branioca za naknadu troškova krivičnog postupka.

Pored toga ovaj branilac je dana 21.03.2022. godine ovom sudu podneo i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti, koja nije razmatrana, s obzirom da je neblagovremena jer je podneta nakon proteka roka od 30 dana propisanog članom 485. stav 4. ZKP, imajući u vidu da je okrivljeni drugostepeno rešenje primio dana 28.01.2022. godine.

-branilac okrivljenog Stevana Kneževića, advokat Nemanja Miletić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će u celosti ukinuti pobijana rešenja i predmet vratiti nižestepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijana rešenja preinači u celosti i usvoji zahtev branioca za naknadu troškova krivičnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Stevana Kneževića, su neosnovani.

Branioci okrivljenog Stevana Kneževića, u zahtevima za zaštitu zakonitosti na identičan način, iako ne numerišu, kao razlog podnošenja zahteva ističu povredu zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. i 265. stav 1. ZKP, učinjenu na štetu okrivljenog navodeći da je sud morao da iz ukupnih troškova krivičnog postupka izdvoji one troškove koji se odnose na krivično delo za koje je okrivljeni pravnosnažnom presudom oslobođen od optužbe i koje stoga nije dužan da plati.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K 275/19 od 02.07.2020. godine okrivljeni Stevan Knežević oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 1. u vezi člana 278. stav 1. i 3. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru i na meri zabrane napuštanja stana.

Navedena presuda preinačena je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1032/20 od 24.03.2021. godine tako što je okrivljeni Stevan Knežević, u prvom stavu, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru i na meri zabrane napuštanja stana, dok je stavom drugim izreke presude oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. tačka 11) u vezi člana 30. Krivičnog zakonika u vezi člana 19. stav 1. i 2. Krivičnog zakonika i shodno članu 265. stav 1. ZKP, određeno je da troškovi krivičnog postupka u tom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odlučujući o zahtevu branilaca za naknadu troškova krivičnog postupka okrivljenom Stevanu Kneževiću Viši sud u Beogradu doneo je pobijana pravnosnažna rešenja.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Navedenom zakonskom odredbom predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom da sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, ali ne i obaveza suda da to mora da učini.

Viši sud u Beogradu je na osnovu podataka u spisima predmeta, našao da se u konkretnom slučaju ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni oslobođen od optužbe, iz razloga, što je za oba krivična dela koja su okrivljenom optužbom stavljena na teret, a koja su izvršena u isto vreme, na istom mestu i u sklopu istog događaja, sve do pravnosnažnog okončanja, vođen jedinstven krivični postupak i što su se obavljena veštačenja, svi glavni pretresi i održani i neodržani i sve ostale radnje suda, kao i radnje branilaca istovremeno odnosile na oba krivična dela.

Pri tome, iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenog isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K 275/19 od 05.11.2021. godine, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i za prihvatanje kao pravilnog pravnog stanovišta prvostepenog suda – da se u konkretnom slučaju ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni oslobođen od optužbe suda (strana 2. drugi i treći pasus), na strani 3. u poslednjem pasusu i na strani 4. u prvom pasusu, obrazloženja rešenja Višeg suda u Beogradu K 275/19 – Kv 5585/21 od 11.01. 2022. godine, izneo razloge koje u svemu kao jasne i pravilne, prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Kada se ima u vidu činjenica da je sud odlučio da troškovi krivičnog postupka u odnosu na oslobađajući deo presude padaju na teret budžeta, primenom odredbe člana 265. stav 1. ZKP, neosnovano se zahtevima branilaca okrivljenog ukazuje da je sud bio dužan da okrivljenog u smislu člana 265. stav 1. ZKP, oslobodi od obaveze naknade troškova krivičnog postupka u delu koji se odnosi na krivično delo za koje je oslobođen od optužbe. Međutim, ono na šta se odnose zahtevi branilaca je da se okrivljenom na teret budžetskih sredstava naknade troškovi krivičnog postupka koje je imao na ime odbrane od strane branilaca. Imajući u vidu da odredba člana 264. stav 2. ZKP, propisuje samo mogućnost oslobađanja okrivljenog da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ali ne i obavezu suda da okrivljenom u takvoj situaciji plati troškove odbrane, a da se u konkretnom slučaju radi o jedinstvenoj odbrani u jednom krivičnom postupku, gde se naknada i nagrada braniocima ne mogu razdvojiti, to su navodi zahteva branilaca neosnovani.

S obzirom na navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim pravnosnažnim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Stevana Kneževića, ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić