U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Jele Vučković, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu 12 Kž1. br. 295/23 od 05.06.2023. godine i 11 Kž.3. 16/23 od 10.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 26.03.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Jele Vučković, podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu 12 Kž1. br. 295/23 od 05.06.2023. godine i 11 Kž.3. 16/23 od 10.10.2023. godine, u odnosu na bitnu povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12 Kž1. br. 295/23 od 05.06.2023. godine delimično je usvojena žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Prokuplju i presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K. br. 349/22 od 27.01.2023. godine preinačena tako što je okrivljeni AA, pored okrivljenog BB i VV, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ulica ..., bez primene elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati, osim u slučajevima koji su propisani zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude, dok je žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Prokuplju, u preostalom delu, odbijena kao neosnovana.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 11 Kž.3. 16/23 od 10.10.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca i branilaca okrivljenog BB i VV i presuda Apelacionog suda u Nišu 12 Kž1. br. 295/23 od 05.06.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti (s tim što branilac označava da podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Apelacionog suda u Nišu 11 Kž.3. 16/23 od 10.10.2023. godine, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da se istim pobija i presuda Apelacionog suda u Nišu 12 Kž1. br. 295/23 od 05.06.2023. godine) zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku Apelacionom sudu u Nišu na odlučivanje po žalbi, s tim da se postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili iste preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe zbog nedostatka dokaza i utvrdi povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8), člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivčinog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac označava povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, koju obrazlaže navodima da je optužnim aktom okrivljenom AA stavljeno na teret da je u saizvršilaštvu sa preostalom dvojicom okrivljenih izvršio sedam krivičnih dela, a da je pravnosnažnim presudama koje se zahtevom pobijaju oglašen krivim samo za jedno krivično delo i to ono izvršeno u noći između 06./07.07.2017. godine u Podini. O optužbi za ostala dela navedena u optužnici ni jedan sud nije odlučio meritorno, odnosno ne postoji ni oslobađajuća ni osuđujuća presuda, na koji način je, po stavu odbrane, učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, jer presudom nije potpuno rešen predmet optužbe u odnosu na ovog okrivljenog.

Iznete navode Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA oglašen krivim da je u toku noći 06./07.07.2017. godine u Podini, provaljivanjem zatvorene prodavnice zajedno sa okrivljenim BB i VV, sa umišljajem u stanju uračunljivosti, po prethodnom dogovoru i podeljenim ulogama obijanjem zatvorenih prostorija oduzeo tuđe pokretne stvari, na način bliže opredeljen u izreci presude Apelacionog suda u Nišu 12 Kž1. br. 295/23 od 05.06.2023. godine, a u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, iako je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime je izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. KZ.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je održao pretres na osnovu čana 449. i 450. ZKP, a zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja vezano za ocenu izvedenih dokaza, te je na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrdio na glavnom pretresu izostavio pojedine radnje, koje su ulazile u sastav krivčinog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, a koje nisu dokazane, s obzirom da ne može u izreci presude za pojedine delove činjeničnog stanja istog krivčinog dela doneti oslobađajuću, a za druge radnje osuđujuću presudu, a u presudi je dao razloge zbog čega je našao da nisu dokazane, odnosno zbog čega ih je izostavio iz izreke presude (strana devet, stav dva).

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, pobijanom presudom u potpunosti je rešen predmet optužbe. U konkretnom slučaju, izostavljanjem iz činjeničnog opisa krivičnog dela radnji izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ za koje je sud našao da nisu dokazane, ne znači da nije rešen predmet optužbe i da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. Ovo stoga što je sud ovlašćen da menja činjenični opis dela iz optužnog akta i da ga upodobi činjeničnom stanju utvrđenom tokom dokaznog postupka, ukoliko pri tome ostaje u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela, što je i učinjeno u konkretnom slučaju, pri čemu je navedena izmena činjeničnog opisa krivičnog dela i pravna kvalifikacija izvršena u korist okrivljenog.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, istovremeno ukazujući i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza drugačiju od one utvrđene pobijanim presudama, iznoseći sopstvenu ocenu nalaza i mišljenja veštaka i odbrane okrivljenih. Pored iznetog, branilac ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da je izreka presude nerazumljiva i protivrečna razlozima presude, kao i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, navodima da sud nije pravilno odmerio kaznu, jer nije primenio odredbe o ublažavanju kazne, odnosno nije imao u vidu sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog AA, a kojih ima dosta.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i 3), člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev branioca okrivljenog, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić