Prvim stavom izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-719/20 od 04.11.2020. godine, usvojene su žalbe branioca okrivljenog AA, branioca okrivljene BB i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu u delu koji se odnosi na okrivljenu BB i presuda Višeg suda u Novom Sadu K 88/19 od 11.06.2020. godine je ukinuta u delu koji se odnosi na okrivljene AA i BB i u navedenom delu predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Drugim stavom izreke presude usvojena je kao osnovana zajednička žalba branilaca okrivljenog Đorđa Lukića, žalba zajedničkog branioca okrivljenih Đorđa Lukića i VV i žalba branioca okrivljenog Miloša Ranđelovića u delu odluke o oduzimanju imovinske koristi od okrivljenih Đorđa Lukića i Miloša Ranđelovića, pa je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 88/19 od 11.06.2020. godine preinačena tako što je u odnosu na okrivljenog Đorđa Lukića otklonjeno oduzimanje imovinske koristi i oduzeti novac okrivljenom se vraća, a prema okrivljenom Milošu Ranđeloviću je izrečeno oduzimanje imovinske koristi i to novčanog iznosa od 18.000,00 dinara, koji će se po pravnosnažnosti presude uplatiti u korist budžeta Republike Srbije i nakon uplate navedenog iznosa okrivljenom se vraća preostali novac od njega privremeno oduzet po potvrdi PU Novi Sad od 12.11.2018. godine, dok se zajednička žalba branioca okrivljenog Đorđa Lukića, žalba zajedničkog branioca okrivljenih Đorđa Lukića i VV, žalba branioca okrivljenog Miloša Ranđelovića i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu u preostalim delovima, kao i žalba branioca okrivljenog GG odbijaju kao neosnovane i prvostepena presuda u delovima koji nisu ukinuti i koji nisu preinačeni, potvrđuje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog Miloša Ranđelovića, advokat Dragan Kapun, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u delu koji nije preinačen presudom Apelacionog suda;

-branilac okrivljenog Đorđa Lukića, advokat Vladimir Đuričić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, s tim da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim sastavom veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), te je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevima našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Ranđelovića, advokata Dragana Kapuna neosnovan je u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a u preostalom delu je nedozvoljen, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đorđa Lukića, advokata Vladimira Đuričića u odnosu na istaknutu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP neosnovan.

Branilac okrivljenog Miloša Ranđelovića je podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazao da su pobijanim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koje se ogledaju u tome što su pobijane presude zasnovane na odbranama okrivljenih BB i AA datim pred policijom, koji se tom prilikom nisu izričito izjasnili da li žele svog izabranog branioca ili pristaju da ih brani branilac po službenoj dužnosti, odnosno nisu adekvatno upozoreni u smislu člana 85. stav 3. ZKP. Samim tim, branilac smatra da zapisnik o saslušanju ovih okrivljenih u policiji nije sačinjen na način predviđen Zakonikom o krivičnom postupku te da isti ne mogu služiti kao dokaz u ovom postupku.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA dana 11.11.2018. godine saslušan u policiji, da je tom prilikom upozoren o svim pravima i pozvan da se izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru uz upozorenje da će mu se, ako ne izabere branioca, postaviti branilac po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Predočeno mu je da se sumnjiči da je učinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dodeljen mu je branilac po službenoj dužnosti, advokat Gordana Perišić, sa kojim je obavio poverljiv razgovor pre prvog saslušanja, pa kada je okrivljeni pozvan da se izjasni o pravima koja su mu predočena i o tome da li želi da iznese odbranu odgovorio je „Razumem svoja prava, branioc mi je dodeljen po službenoj dužnosti i elemente krivičnog dela koje mi se stavlja na teret razumem, a izjavu ću dati“. Pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu okrivljeni AA je dana 13.11.2018. godine ponovio svoju odbranu i nakon predočenih prava izjavio da je saglasan da ga zastupa branilac kojeg mu je angažovao otac i pri tom je ostao u svemu kod odbrane koju je dao u policiji.

Sa druge strane i okrivljena BB je na isti način upozorena u policiji kada se izjasnila „ Razumem svoja prava i elemente krivičnog dela koje mi se stavlja na teret, branilac Danijela Popadić mi je dodeljena po službenoj dužnosti, a izjavu ću dati“, a nakon toga je pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu dana 13.11.2018. godine izričito izjavila „Saglasna sam da me zastupa branilac koji mi je postavljen po službenoj dužnosti“.

Pri tome, tačno je da prilikom saslušanja u Policijskoj upravi Novi Sad okrivljeni nisu u smislu odredbe člana 85. stav 3. ZKP upozoreni, kako se to ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Ranđelovića, te da se, nakon što su im predočena prava i postavljen branilac po službenoj dužnosti, nisu izričito izjasnili o tome da li će uzeti branioca po svom izboru. Međutim, s obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljeni nakon toga saslušani pred zamenikom Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, kada su u skladu sa zakonom upozoreni na pravo da izaberu branioca, da su pred tužiocem upozoreni o svojim pravima iz člana 68. stav 1. ZKP i pozvani da se izjasne o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, gde je okrivljeni AA prihvatio branioca kojeg mu je angažovao otac, a okrivljena BB se saglasila da je zastupa branilac koji joj je postavljen po službenoj dužnosti, propust prilikom saslušanja pred policijom u pogledu prava na izabranog branioca po oceni ovog suda nema karakter bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Samim tim, kako su iskazi okrivljenih dati pred Višim javnim tužiocem u Novom Sadu identični iskazima datim u policiji, kojima su okrivljeni potvrdili navode svoje odbrane pred policijom time je zapisnikom pred tužilaštvom konvalidiran formalni propust iz prethodnog zapisnika u policiji kada upozorenje u smislu člana 85. stav 3. ZKP nije izričito uneto, pa su suprotni braniočevi navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani.

Branilac okrivljenog Đorđa Lukića, advokat Vladimir Đuričić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti ukazujući da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i u prilog tome naveo da u izreci pobijane presude nije utvrđeno da je okrivljeni Đorđe Lukić bio svestan svog dela u smislu člana 25. Krivičnog zakonika (KZ), a s obzirom da se krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ može izvršiti samo umišljajno, to izostavljanjem ovog elementa krivice nema ni krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog Đorđa Lukića isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 9 pasus 2 obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge koje u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog Miloša Ranđelovića je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označio još jedan dokaz na kome se presuda zasniva kao nedozvoljen, a to su iskazi svedoka policajaca DD i ĐĐ uz obrazloženje da je prvostepeni sud koristio iskaze ova dva svedoka iako su saznanja koja imaju rezultat sprovedene dokazne radnje tajno praćenje i snimanje iz člana 171. ZKP, za koju nisu imali naredbu sudije za prethodni postupak, niti je takva naredba inicirana od strane Višeg javnog tužioca. Naime, branilac ukazuje da je i sam prvostepeni sud u obrazloženju presude zaključio da su se radnje, koje su tokom dva meseca prema osumnjičenima preduzimali DD i ĐĐ, mogle zakonito preduzimati isključivo uz postojanje naredbe sudije za prethodni postupak i ocenio osnovanim prigovore branilaca da ovakvi dokazi ne mogu biti smatrani zakonitim dokazima i da se na istima ne može zasnivati sudska odluka, ali potom sud upravo na iskazima tih svedoka zasniva odluku u pogledu preduzetih radnji od strane okrivljenog Miloša Ranđelovića.

Ovakvim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac suštinski ukazuje na kontradiktornost datih razloga i na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Po pitanju radnji koje su preduzeli policijski službenici, potrebno je napomenuti, da iste ne predstavljaju dokaznu radnju tajnog praćenja i snimanja iz člana 171. ZKP, niti su po tom osnovu preduzimane već je to učinjeno shodno članu 50. Zakona o policiji kojom je propisano da su policijski službenici ovlašćeni da pre postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo, putem policijskog neposrednog opažanja i opserviranja, prikupljaju obaveštenja i podatke koji su od koristi za utvrđivanje da li su se stekli osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo, stoga se ne može reći da su njihovi iskazi posledica nezakonito sprovedene dokazne radnje.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da u drugostepenoj presudi nisu obrazloženi svi žalbeni navodi, da izvršeno biološko veštačenje nije dovelo do odgovora na pitanje da li ima tragova okrivljenog Miloša Ranđelovića na plastičnoj foliji i na kesama u kojoj je opojna droga bila upakovana, da na oduzetoj vagici od okrivljenog nema tragova opojne droge, niti na oduzetoj pakerici, da u izveštaju o veštačenju njegovog mobilnog telefona nema poruke iz koje bi se moglo naslutiti da se odnosi na prodaju narkotika, na koji način branilac vrši analizu izvedenih dokaza i osporava činjenična utvrđenja suda te daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP takasativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako napred citiranim članom koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Miloša Ranđelovića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                               Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić