Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 1040/21 od 10.01.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Subotici i branioca okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici 6K.207/21 od 28.09.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miodrag Batinić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači u celini prvostepenu i drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine u celosti prvostepenu i drugostepenu presudu ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu ili na ponovnu odluku drugostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 od 28.09.2011. godine koji se primenjuje od 01.10.2013. godine) kojim je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10), našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, s tim što se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac u podnetom zahtevu navodi da je sud pobijanu pravnosnažnu presudu zasnovao na nezakonitom dokazu i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog AA od dana 06.08.2013. godine, a koji dokaz je po braniocu pribavljen protivno članu 16. stav 1. ZKP, te se stoga shodno odredbama članova 84. stav 1. i 2. i 237. stav 1. i 2. ZKP mora izdvojiti iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti ovog dokaza branilac okrivljenog ističe da su ovlašćena službena lica policije prilikom pozivanja i saslušanja AA dana 06.08.2013. godine postupala nezakonito, s`obzirom da su istog pozvala da navedenog dana da izjavu u svojstvu građanina, iako iz spisa predmeta proizilazi da su već od ranije imali saznanja da je protiv AA dana 21.07.2013. godine sačinjena krivična prijava i u tom smislu su i preduzimali procesne radnje, a čime su po stavu branioca ovlašćena službena lica policije povredili imperativnu odredbu člana 289. stav 1. ZKP, kojom je propisano da kada policija prikuplja obaveštenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u predistražnom postupku predviđene ovim zakonikom može ga pozivati samo u svojstvu osumnjičenog, a osim toga, po navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac po službenoj dužnosti nije prisustvovao saslušanju okrivljenog jer je pozvan tek nakon što je navedeni zapisnik bio sačinjen i isti je tada samo potpisao, pri čemu je okrivljeni saslušan nakon pet sati maltretiranja i iznuđivanja njegovog iskaza kao građanina.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da zapisnik o saslušanju okrivljenog AA sastavljen pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS PU u Subotici OKP dana 06.08.2013. godine predstavlja zakonit dokaz i na istome se može zasnivati presuda, te samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njegovom izdvajanju iz spisa predmeta, s`obzirom da je navedeni zapisnik pribavljen na zakonit način, a radnja dokazivanja (saslušanje okrivljenog) preduzeta je u svemu u skladu sa odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme saslušanja okrivljenog i sastavljanja zapisnika o tome („Službeni list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, broj 58/04, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP), a koje odredbe se odnose na ovu radnju dokazivanja i to pre svega u skladu sa odredbama člana 226. stav 8. i 9. ranije važećeg ZKP.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je navedeni zapisnik sastavljen u prisustvu branioca po službenoj dužnosti okrivljenog, da je okrivljeni poučen o svojim pravima u krivičnom postupku, pre svega o pravu na branioca, pravu na poverljiv razgovor sa istim, te da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja i da sve što bude izjavio u svoju odbranu može da se koristi kao dokaz protiv njega, saopšteno mu je šta mu se stavlja na teret, te da je, nakon omogućenog neometanog razgovora sa braniocem, okrivljeni izjavio da je razumeo šta mu se stavlja na teret i da će dati svoj iskaz, a posle davanja iskaza okrivljeni je na zapisniku posebno izjavio da je svoju izjavu dao dobrovoljno, bez ikakve fizičke ili psihičke prinude, u stalnom prisustvu branioca, zapisničara i ovlašćenog službenog lica PU Subotica, a koji sve vreme njegovog saslušanja nisu napuštali prostoriju u kojoj je on davao izjavu, a nakon upozorenja u smislu člana 177. stav 1. ranije važećeg ZKP, okrivljeni je izjavio da želi da pročita zapisnik i nakon čitanja isti je potpisao, pri čemu pitanja i primedbi nije bilo, a navedeni zapisnik je potpisan i od strane branioca okrivljenog po službenoj dužnosti, ovlašćenog službenog lica i zapisničara.

Inače, odredbom člana 226. stav 7. ranije važećeg ZKP je propisano da kada organ unutrašnjih poslova prikuplja obaveštenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u pretkrivičnom postupku predviđene ovim zakonikom, može ga pozivati u svojstvu osumnjičenog, dakle, po nalaženju ovoga suda, za razliku od člana 289. stav 1. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, a na čiju povredu branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu, u članu 226. stav 7. ranije važećeg ZKP nije isključivo predviđeno da kada policija prikuplja obaveštenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilac krivičnog dela ili prema tom licu preduzima radnje u pretkrivičnom postupku predviđene tim zakonikom da to lice može pozivati samo u svojstvu osumnjičenog, a što znači da je u konkretnom slučaju policija mogla pozvati AA i kao građanina, a zatim ga saglasno odredbama člana 226. stav 8. i 9. ranije važećeg ZKP saslušati u svojstvu okrivljenog. Pored toga, kako iz spisa predmeta proizilazi da je krivična prijava MUP-a RS PU u Subotici OKP protiv AA primljena u Osnovno javno tužilaštvo u Subotici dana 26.08.2013. godine, te kako iz njenog sadržaja i uz nju dostavljenih priloga proizilazi da je ista sastavljena nakon prikupljanja obaveštenja i dokaza od strane policije u periodu od 09.07.2013. godine do 08.08.2013. godine, to je očigledno da je prilikom navođenja dana 21.07.2013. godine kao datuma sačinjavanja navedene krivične prijave došlo do očigledne greške u pisanju datuma od strane ovlašćenog službenog lica MUP-a RS PU u Subotici.

Dakle, kako se, po oceni ovoga suda, zapisnik o saslušanju okrivljenog AA sastavljen pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS PU u Subotici OKP dana 06.08.2013. godine smatra zakonitim dokazom na kome se presuda može zasnivati, a samim tim zakonitim se smatra i odbrana okrivljenog AA data na ovom zapisniku, to se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem presude na istome učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazujući da kako tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljeni AA učinio krivično delo posredovanje u vršenju prostitucije u saizvršilaštvu iz člana 184. stav 2. u vezi člana 33. KZ, s`obzirom da je oštećena BB u svom iskazu decidno isključila učešće okrivljenog AA na bilo koji način u vršenju krivičnog dela, a takođe i u svojim iskazima saokrivljeni VV i GG, kao i svedok DD, to je sud shodno načelu in dubio pro reo sadržanom u odredbi člana 16. stav 5. ZKP trebalo da reši u korist okrivljenog i da ga oslobodi od optužbe za predmetno krivično delo, branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, u suštini osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP. S`toga se pa Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda zahteva nije upuštao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miodraga Batinića, to je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić