Protiv pravosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K.br.1155/21 od 18.11.2021.godine i Višeg suda suda u Beogradu Kž1.br.797/21 od 20.01.2022.godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA – advokat Mina Taušanović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog AA ističe da je prvostepenu presudu donela sudija Irina Kovačević, koja je bila dužna da se iz predmetnog postupka izuzme shodno članu 37. stav 1. tačka 4. ZKP, s obzirom da je najpre bila član vanraspravnog veća koje je dana 07.10.2021.godine donelo rešenje Kv.br.1165/21 kojim je produžen pritvor okrivljenom AA, a da je nakon toga u istom postupku bila predsednik veća na glavnom pretresu, te da je drugostepeni sud propustio da utvrdi da je u postupku došlo do bitne povrede odredbe krivičnog postupka, odnosno da je presudu donela sudija koja je već odlučivala u veću koje je okrivljenom produžilo pritvor.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisani su razlozi za obavezno izuzeće sudije i to tačkom 4. navedenog stava, člana 37. ZKP na koju se branilac poziva u zahtevu, predviđeno je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik, ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako zakonikom nije drugačije propisano. U konkretnom slučaju, dakle, sudija Irina Kovačević u ovom predmetu nije imala nijednu od navedenih procesnih uloga koje bi bile razlog za njeno obavezno izuzeće.

Međutim, u pojedinim situacijama višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja u nepristrasnost sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u svakom konkretnom slučaju predstavlja faktičko pitanje.

Sledom navedenog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju učešće sudije koja je vodila glavni pretres i donela prvostepenu presudu i u Kv veću koje je u tom predmetu jednom produžilo pritvor prema okrivljenom, nije takvog kvaliteta da bi dovelo u pitanje nepristrasnost iste sudije jer se prilikom donošenja rešenja Kv veće uopšte nije izjašnjavalo o krivici okrivljenog, već se isključivo bavilo uslovima i razlozima za produženje pritvora prema okrivljenom shodno odredbama člana 211.ZKP i na sumaran način ocenilo da li tada dostupni podaci ukazuju na sumnju da je okrivljeni izvršio krivično delo.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud je u ovom delu zahtev branioca okrivljenog AA – advokata Mine Taušanović ocenio neosnovanim.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP) i ako nema propisani sadržaj (član 484.ZKP).

Branilac okrivljenog formalno ukazuje na povredu člana 439. tačka 3) ZKP iako suštinski iz samog obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP, s obzirom da tvrdi da je prvostepeni sud odlukom o krivičnoj sankciji, krajnje paušalnim i pristrasnimm vrednovanjem dokaza postupio suprotno članu 16. ZKP, jer zaključci koje je sud izveo i na osnovu njih osudio okrivljenog na kaznu zatvora u trajanju od 5 meseci, ne proizilaze iz dokaza utvrđenih u postupku.

Iako formalno ne ističe i povredu člana 440. ZKP, branilac okrivljenog suštinski ukazuje na ovu povredu ističući da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno, pri čemu polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane prvostepenog suda, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama.

Kako se, dakle, u ovom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova kao i na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP , a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac na kraju ukazuje i na bintu povredu (odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da je prvostepeni sud u obrazloženju naveo da je svoj zaključak zasnovao i na izveštaju o događaju-nasilja u porodici MUP RS PC Voždovac od 10.09.2021.godine, a na kom dokazu se presuda ne može zasnivati jer ne predstavlja dokaz u skladu sa ZKP.

Međutim, iako branilac u zahtevu označava navedenu povredu, u obrazloženju zahteva ne konkretizuje u čemu se povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi zbog čega smatra da se prvostepena presuda zasniva na dokazu na kojem se ne može zasnivati i suprotno kojoj odredbi ZKP je ovaj dokaz izveden. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloge za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u kom delu je odbačen kao nedozvoljen i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484.ZKP u kom delu je odbačen jer nema sadržaj, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić