Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2985/12 od 19.02.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Pančevu i branioca okrivljenog Ž.R., a presuda Višeg suda u Pančevu 2K br. 115/11 od 12.04.2012. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Ž.R., adv. J.S.Ć., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, povrede člana 17, člana 18. stav 3. i člana 16. stav 5. ZKP-a, te povrede odredbe člana 32. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači i prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenog oglasiti krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojne droge iz člana 246a ili pak da ukine obe nižestepene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.R., u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka - član 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a i povredu krivičnog zakona - član 485. stav 2. ZKP-a, je neosnovan.

Odredbom člana 604. ZKP-a propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog Zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni list RS“, br. 58/04 ... 76/`10).

U zahtevu branioca okrivljenog Ž.R. kao osnov podnošenja zahteva ističe se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, uz obrazloženje da su pobijane pravnosnažne presude zasnovane na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to pre svega na SMS poruci koja je okrivljenom upućena sa broja telefona svedoka D.Č., a koju je po stavu branioca, okrivljeni primio dana 11.05.2011. godine i to nakon što mu je od strane ovlašćenih službenih lica mobilni telefon oduzet, što znači da je ista „kucana“ kasnije, tj. nakon oduzimanja. U zahtevu se posebno ukazuje da je prema optužnom aktu okrivljeni krivično delo u pitanju učinio u vremenskom periodu od 01.04. do 04.04.2011. godine, a da je spornu SMS poruku primio dana 11.05.2011. godine, što znači nakon izvršenja krivičnog dela, pa se i iz tih razloga ista ne može koristiti kao dokaz u ovom krivičnom postupku.

Izložene navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a (čl. 368. stav 1. tačka 10. ZKP „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/2010) propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog Zakonika ne može zasnivati. Reč je, dakle, o situaciji, kada je sudska odluka zasnovana na tzv. „nedozvoljenim dokazima“.

Prema odredbi člana 16. stav 1. ZKP-a (čl. 18. stav 2. ZKP) sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim Zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Odredbom člana 84. stav 1. ZKP-a propisano je (ranije važeći ZKP propisivao u čl. 178. stav 1. izdvajanje iz spisa, nedozvoljenih dokaza) da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog Zakonika (nezakoniti dokazi) - čl. 18. stav 2. ZKP ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Dakle, za postojanje ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka, nužno je da je sudska odluka zasnovana na dokazu koji je sam po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP-a.

Iz spisa predmeta - iskaza svedoka D.Č., proizilazi da isti negira da je on sporne SMS poruke uputio okrivljenom Ž.R. ali ne spori da su poslate sa njegovog aparata - mobilnog telefona, da je poruke koje su mu predočene poslao momak sa kojim je on tom prilikom bio u društvu, i da mu je telefon pozajmio upravo radi slanja poruka te i da je poruke koje su mu predočene video u svom telefonu i pre nego što ga je policija oduzela, pa su iz tih razloga po oceni Vrhovnog kasacionog suda, suprotno iznetim navodima branioca okrivljenog, sporne SMS poruke mogle biti korišćene kao dokaz u ovom krivičnom postupku.

Kako je povreda iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a (čl. 368. stav 1. tačka 10. ZKP) isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge žalbenog suda iznete na stranama 2 i 3 obrazloženja drugostepene presude, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP-a, na iste upućuje.

Nadalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se označava povreda zakona i to člana 485. stav 2. ZKP-a dok se u suštini obrazlaže povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a. Ovu povredu podnosilac zahteva vidi u tome što, smatrajući da se radi o manjoj količini opojne droge, ... (9,28 grama), namenjene ličnoj upotrebi, kao i licu kod kojeg postoji poremećaj ponašanja zbog upotrebe kanabinola, a što se sve utvrđuje na osnovu nalaza i mišljenja veštaka dr. B.Đ., to se u konkretnom slučaju ne može govoriti o krivičnom delu neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika već eventualno o krivičnom delu neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ, pa je iz tih razloga po stavu branioca u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti (član 439. tačka 2. ZKP-a - čl. 369. tačka 3. ZKP „Službeni glasnik RS“, br. 58/04 ... 76/2010).

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog, takođe su neosnovani.

Naime, krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ vrši, između ostalog, onaj „ko neovlašćeno ... radi prodaje kupuje, drži, prenosi ... supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge“. Krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, pak vrši onaj ko te supstance ili preparate „neovlašćeno drži u manjoj količini za sopstvenu upotrebu“.

U opisu radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni Ž.R. oglašen krivim i osuđen, jasno su označeni svi bitni elementi bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Tako, između ostalog, navodi se da je ovaj okrivljeni „neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojne droge i nalaze se na „A“ listi opojnih droga pod rednim brojem 47 cannabis (indijska konoplja), koja je objavljena rešenjem u „Službenom glasniku RS, br. 24 od 15.03.2005. godine“, .... . Iz zakonskog opisa radnje izvršenja ovog krivičnog dela jasno proizilazi da su radnje izvršenja propisane alternativno od kojih je jedna (držanje radi prodaje) upravo ona za čije je izvršenje okrivljeni Ž.R. i oglašen krivim i osuđen. Neovlašćeno držanje opojne droge radi dalje prodaje, je osnov za pravnu kvalifikaciju u pravnosnažnim presudama, a ne držanje za ličnu upotrebu, kako se to navodi u zahtevu, a što bi bio neophodan uslov za postojanje dela iz člana 246a stav 1. KZ koji, imajući napred navedeno u vidu, očigledno nije ispunjen. S`toga se u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje na postojanje povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a.

Prema odredbi člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP-a, zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a što je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 484. ZKP-a propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju člana 485. stav 1. tačka 2. i 3. ovog Zakonika, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP-a propisano je, da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nema propisani sadržaj (član 484).

Kako je branilac okrivljenog Ž.R. podneo zahtev za zaštitu zakonitosti i po zakonskom osnovu propisanom u članu 485. stav 1. tačka 3. ZKP-a a uz isti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i sloboda okrivljenog i trećih lica, učesnika u postupku, to podneti zahtev u tom delu nema propisani sadržaj, zbog čega je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP-a, odbačen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 490. i 491. stav 1. ZKP-a, u odnosu na odbijajući deo i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi člana 484. ZKP-a, u delu u kome je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.