Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Milan Unković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku i člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukinu i spisi predmeta vrate prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Kao nezakonite dokaze branilac označava dve potvrde o privremeno oduzetim predmetima sačinjene 07.07.2019. godine, koje je sud izveo kao dokaz, kao i zapisnik sa glavnog pretresa od 26.11.2020. godine na kome je vršeno prepoznavanje predmeta protivno odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Po pitanju potvrda o privremeno oduzetim predmetima, branilac navodi da je sud izvršio uvid u obe potvrde koje su izdate istog dana (07.07.2019. godine), ali je jedna od te dve potvrde o privremeno oduzetim predmetima naknadno prepravljena u pogledu imena i JMBG. Sa druge strane prepoznavanje predmeta (futrole za naočare) nije obavljeno u skladu sa odredbama člana 100. stav 1. i člana 90. stav 1. ZKP, jer je okrivljenom predočena samo jedna futrola za naočare, a ne više predmeta kako je to predviđeno zakonskom odredbom, pa je otuda i zapisnik sa glavnog pretresa od 26.11.2021. godine na kome je vršeno prepoznavanje predmeta pribavljen protivno članu 16. stav 1 ZKP i kao nezakonit dokaz nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku shodno članu 84. stav 1. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, potvrda o privremeno oduzetim predmetima koju su sačinila službena lica Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Policijska uprava u Somboru, Policijska stanica u Apatinu, dana 07.07.2019. godine, po načinu pribavljanja predstavlja zakonit dokaz na kome je sud mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Ovo stoga što su ovlašćena službena lica, shodno članu 147. ZKP, imali pravo na oduzimanje predmeta pronađenih kod okrivljenog i koje su nesporno i oduzeli po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima koju je nesumnjivo potpisao okrivljeni. U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne osporava se da ovlašćena službena lica nisu mogla oduzeti navedene predmete, da nisu imali ovlašćenja za oduzimanje istih, niti se osporava sam postupak oduzimanja, već se osporavanje odnosi samo na činjenice unete u potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. Sama činjenica da je u potvrdi izvršena ispravka hemijskom olovkom u pogledu brojeva i slova, predstavlja stvar osporavanja sadržaja same potvrde odnosno činjenično osporavanje činjenica navedenih u potvrdi. Dakle, kako iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima proizilazi da je okrivljeni istu potpisao i da su istu sačinila ovlašćena lica, po oceni ovog suda, predmetna potvrda ni sama po sebi, niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pa je sledstveno tome mogla biti cenjena kao dokaz prilikom donošenja pravnosnažne presude, pri čemu je ocena vršenih korekcija već stvar činjeničnih zaključaka i utvrđenog činjeničnog stanja zbog čega su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, kao neosnovani ocenjeni su i navodi da se presuda zasniva na zapisniku sa glavnog pretresa od 26.11.2020. godine, na kome je dokazna radnja prepoznavanje predmeta obavljena suprotno odredbama člana 100. stav 1. i člana 90. stav 1. ZKP. Ovo stoga što iz spisa predmeta proizilazi da u konkretnom slučaju nije izvršena dokazna radnja prepoznavanje predmeta u smislu člana 100. u vezi člana 90. ZKP, već je sud na glavnom pretresu u okviru predočavanja materijalnih dokaza okrivljenom pokazao futrolu u vezu sa čim se okrivljeni izjasnio, a što predstavlja sastavni deo njegovog iskaza, a ne dokaznu radnju prepoznavanje predmeta.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se pobijane pravnosnažne presude ne zasnivaju na nezakonitim dokazima, zbog čega su navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog branilac u zahtevu ističe da je sud učinio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja se ogleda u činjenici da je sud nakon što je zaključio glavni pretes 26.11.2020. godine, jer ni tužilaštvo ni odbrana nisu imali daljih dokaznih predloga, po službenoj dužnosti ponovo 27.11.2020. godine otvorio glavni pretres, na kome je javni tužilac izmenio optužni akt iako javni tužilac može menjati optužni akt do objavljivanja da je glavni pretres završen.

Ovi navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je sud shodno članu 415. stav 3. ZKP u vezi člana 414. ZKP, nakon što je zaključio glavni pretres, odlučio da glavni pretres ponovno otvori i dokazni postupak nastavi radi izvođenja još nekih dokaza, na kom glavnom pretresu je tužilac izvršio promenu optužnog akta. Odredbom člana 409. stav 1. ZKP propisano je da tužilac može u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove otpužnice, dakle javni tužilac je zakonom ovlašćen da vrši izmene činjeničnog opisa krivičnog dela tokom celog krivičnog postupka. Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je na navedeni način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić