.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 341/2025
20.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Dijane Janković, Milene Rašić i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Andreom Jakovljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Katarine Ranđelović, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 39/24 od 09.10.2024. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 287/24 od 20.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 20.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Katarine Ranđelović, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 39/24 od 09.10.2024. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 287/24 od 20.12.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu K 39/24 od 09.10.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 (četrdesethiljada) dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude i određeno je da će sud, ukoliko okrivljeni navedenu novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora.
Istom presudom, odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog AA, a o njihovoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.
Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 287/24 od 20.12.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Katarina Ranđelović, iz razloga predviđenih odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pravnosnažne presude.
Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) člana 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe odredbu opšteg karaktera iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez opredeljenja o kojoj tačno povredi zakona je reč, a iz navoda zahteva - da drugostepeni sud odlučujući o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, nije dao ocenu svih navoda iznetih u žalbi, već samo jednog, po oceni Vrhovnog suda, proizilazi da branilac ukazuje na povredu odredbe člana 460. ZKP.
Pored ovoga, branilac u zahtevu ukazuje i na povredu odredbe člana 409. ZKP, navodima koji se odnose na postupanje suda u slučaju izmene optužnog akta.
Takođe, u obrazloženju zahteva branilac, osporavajući pravilnost ocene izvedenih dokaza, posebno iskaza svedoka, polemiše i sa utvrđenim činjeničnim stanjem, što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.
Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke suda i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda odredbi članova 409., 440. i 460. ZKP, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Andrea Jakovljević,s.r. Svetlana Tomić Jokić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
