Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10. i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

Obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA - advokat Svetlan Tekić, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim samo formalno označava ove povrede zakona, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, ali ne konkretizuje u čemu se ove povrede sastoje, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje na povrede člana 437. tačka 1) i 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje iz člana 440. ZKP isticanjem da su nižestepeni sudovi prilikom donošenja odluke morali uzeti u obzir ciljeve instituta ponavljanja krivičnog postupka i razmotriti „da li sadržaj predloženih dokaza čini realnim izglede za promenu činjeničnog zaključka utvrđenog u pravnosnažno okončanom postupku u meri koja je neophodna za donošenje odbijajuće, odnosno oslobađajuće presude“, te da je neprihvatljiv stav iznet u pobijanim rešenjima - da dovoljna i detaljna raspravljenost određenog pitanja isključuje potrebu razmatranja novog dokaza.

Kako, dakle, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, osporava utvrđenje i ocenu suda o podobnosti dokaza iznetih u zahtevu za ponavljanje postupka, pri čemu iznosi sopstvenu ocenu i svoj lični stav o podobnosti novih dokaza, dakle osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Svetlane Tekić u ovom delu odbačen kao nedozvoljen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Ukoliko se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili ugrožavanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP), neophodno je da uz zahtev bude podneta i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, shodno odredbi člana 484. ZKP.

Kako branilac okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Evropskog suda za ljudska prava, odnosno Ustavnog suda, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev u delu u kojem se ukazuje na povrede odredaba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnih sloboda, odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP, nalazeći da u ovom delu zahtev nema zakonom propisani sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                         Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić