Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KŽ1 – 211/18 od 28.12.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi 1K - 261/17 od 24.05.2018. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Jasika, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači, a okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio u sticaju dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak pred potpuno izmenjenim većem prvostepenog suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 2), dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je prvostepeni sud povredio identitet optužbe i presude, obzirom da je u činjeničnom opisu krivičnog dela datom u optužnom aktu privatnih tužilja od 31.03.2017. godine, izmenjenom 16.03.2018. godine, okrivljenom stavljeno na teret da je privatnu tužilju BB udario najpre šakom, a potom i nogom u predelu glave usled čega je oštećena BB zadobila laku telesnu povredu, dok je sud u presudi izmenio izreku optuženog akta na taj način što je uneo reči „zatim nastavio da rukama po istom udara usled čega je pala na zemljani trotoar da bi joj nakon toga zadao više udaraca nogom u različite delove tela“.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz privatne krivične tužbe privatnih tužilja od 31.03.2017. godine, izmenjene 16.03.2018. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Ovo sa razloga jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na krivično delo za koje je optužen – dva krivična dela lake telesne povrede u sticaju iz člana 122. stav 1. KZ, a prvostepeni sud je u presudi ovom izmenom, kojom je samo precizirao radnje koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom, uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta privatne krivične tužbe. U tom smislu su bitna obeležja bića krivičnog dela ostala ista i u izreci presude, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu privatnih tužilja, a okrivljeni nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju (veću „kriminalnu količinu“) od one za koju je optužen, niti je navedena izmena izvršena na štetu okrivljenog. Dakle, kako je činjenični opis u izreci pravnosnažne presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja dva krivična dela u sticaju laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pobijanim presudama povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, obzirom da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 60. stav 2. tačka 2) KZ, su takođe neosnovani.

Naime, odredbom člana 60. KZ propisano je da ako je učinilac jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koje mu se istovremeno sudi, sud će prethodno utvrditi kazne za svako od tih dela, pa će za sva ta dela izreći jedinstvenu kaznu.

Iz izreke presude, proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom izvršio dva krivična dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i to jedno prema oštećenoj BB, a drugo prema oštećenoj VV, da se okrivljenom AA sudilo istovremeno, zbog čega Vrhovni kasacioni sud, nalazi da su u konkretnom slučaju pravilno primenjene odredbe krivičnog zakonika o sticaju te stoga ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je učinjena povreda zakona iz čl. 439. tač. 2. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i da je oštećena – privatna tužilja BB zadobila povrede od strane dva lica, a ne samo od okrivljenog, komentariše utvrđeno činjenično stanje u toku postupka i po nalaženju ovog suda u bitnom osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom odlukama i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koje povrede se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Jasike, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                       Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić