Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1 16/18 od 25.01.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici 1K 377/17 od 18.12.2017. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Nebojša Crnogorac, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Nebojše Crnogorca, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, adv. Nebojša Crnogorac, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer po navodima branioca okrivljenog izreka prvostepene presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, krivično delo poreska utaja iz člana 229. KZ ima tri alternativno postavljene radnje izvršenja, od kojih je jedna neprijavljivanje zakonito stečenih prihoda, odnosno predmeta ili drugih činjenica, koje su od uticaja na obavezu plaćanja poreza, doprinosa ili dažbina.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA, kao poljoprivredni proizvođač u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost, nije prijavio zakonito stečeni prihod, tako što je izvršio uzgoj stoke – tovnih svinja, nerasta i krmača i njihov dalji promet – prodaju privrednom subjektu SZTR „BB“ iz ... ... izvršio promet navedenih proizvoda ... koji promet nije evidentirao u svojim poslovnim knjigama, za isti nije izdao PDV račune i nije obračunao i podneo poreske prijave što je bio dužan da učini prema Zakonu o porezu na dodatu vrednost i na taj način nije obračunao, nije prijavio nadležnom poreskom organu niti platio PDV u ukupnom iznosu od 2.091.699,00 dinara ... na koji način je izbegao plaćanje poreza na dodatu vrednost u ukupnom iznosu od 1.471.986,00 dinara, a pri tom postupivši suprotno odredbama člana 3, 4, 8, 10, 16, 17, 23, 37, 38, 48, 49, 50. i 51. Zakona o porezu na dodatu vrednost iz člana 38. i 54. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Prema tome, iz izreke pravnosnažne presude, jasno proizilazi da okrivljeni u inkriminisanim periodima u svojstvu poljoprivrednog proizvođača u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost, nije prijavio zakonito stečeni prihod na način kako je to navedeno u izreci pravnosnažne presude i izbegao plaćanje poreza na dodatu vrednost u ukupnom iznosu od 1.471.986,00 dinara a pri tom postupao protivno navedenim odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, dakle, precizno je navedeno na koji način je okrivljeni preduzeo radnje izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente predmetnog krivičnog dela ocenjeni su neosnovanim.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA u delu kojim se pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen iz sledećih razloga.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povrede odredaba člana 74., člana 438. stav 1. tačka 1) i 4), tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

Ostalim navodima zahteva, se ukazuje na pogrešno o nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza, od strane prvostepenog i drugostepenog suda, a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog leka okrivljenom i njegovom braniocu, kao i da presuda nema razloge, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kog bi okrivljeni preko svog branioca mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu je odbačen kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  za Predsednika veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                           Vesko Krstajić , s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić