Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-1/19 od 29.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Vladimira Bogosavljevića i presuda Višeg suda u Čačku K.br.33/2018 od 08.11.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Vladimira Bogosavljevića, advokat Ivan Čvrkić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje i odluku prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Vladimira Bogosavljevića, advokat Ivan Čvrkić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, obzirom da je sud izveo pogrešan zaključak da se radi o proizvodnji opojne droge, umesto o upotrebi opojne droge za sopstvene potrebe - krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ, te da je okrivljeni osuđen za proizvodnju, koja u suštini predstavlja aktivan proces, određeno delovanje, a sud nigde ne utvrđuje šta je okrivljeni uradio, iz čega proizilazi da je osuđen za aktivnu radnju koju je učinio pasivnošću, te da smatra da „proizvodnja predstavlja aktivan proces gde se iz postojećeg stanja materije prelazi u drugo stanje, koje je kvantitativno i kvalitativno različito od stanja pre počinjanja proizvodnje“. Na kraju u zahtevu zaključuje da je ponašanje okrivljenog bilo apsolutno pasivno, jer sem branja i kačenja na trem nema radnje okrivljenog koja je aktivna i koja bi podrazumevala proizvodnju, zbog čega nema ni krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ.

Ovakve navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a ovo iz sledećih razloga:

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno.

Izrekom pobijane prvostepene presude, potvrđene drugostepenom presudom, okrivljenom se stavlja na teret da je u blizini brane na reci „Moravi“ ubrao dve stabljike konoplje, potom ih odneo svojoj kući, te zatim neovlašćeno proizveo supstance koje su proglašene za opojne droge i to konoplju, koja u sebi sadrži psihoaktivnu supstancu THC u masenom udelu većem od 0,3 % i to na taj način što je ubrao dve stabljike konoplje sa korenom, stablom, grančicama i cvasti visine oko 100 cm i 60 cm, ukupne neto mase 112,61 gram, a potom ih osušio i na taj način pripremio za usitnjavanje, a pored koje opojne droge je u jednom tanjiru držao usitnjenu marihuanu neto mase 11,70 grama, dok je u svojoj sobi držao i digitalnu vagicu na kojoj su detektovani tragovi marihuane, te da je tako izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Pod proizvodnjom opojne droge u smislu člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, podrazumeva se svaka aktivnost izvršioca ovog dela kojim se iz određenog materijala može dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge, te proizvodnju opojne droge predstavljaju i radnje, sušenja i usitnjavanja biljnog materijala tzv. „marihuana“.

U konkretnom slučaju okrivljeni je vršio proizvodnju opojne droge marihuane i to na taj način što je istu pronašao, ubrao, osušio i pripremio za usitnjavanje, a kod okrivljenog su pronađeni i usitnjeni delovi biljke, za koju je utvrđeno da predstavlja opojnu drogu marihuanu, to se i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u radnjama okrivljenog Vladimira Bogosavljevića, stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, iz kojih razloga su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Stoga se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Bogosavljevića, advokata Ivana Čvrkića, neosnovano pobijaju pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić