Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB – advokat Zoran Galić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe i privatnog tužioca obavezati da snosi troškove krivičnog postupka, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje, uz istovremeni zahtev da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, našao:

Zahtev je neosnovan.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, zbog kog su okrivljeni oglašeni krivim.

S tim u vezi, branilac navodi da izrekom presude sud samo utvrđuje da su okrivljeni kritičnom prilikom izjavili reči uvredljive prirode, te da su bili svesni svog dela, hteli njegovo izvršenje i bili svesni da je njihovo delo zabranjeno, a na koji način je prema stavu branioca u konkretnom slučaju ostvaren samo objektivni uslov inkriminacije iz člana 170. stav 1. KZ. Prema navodima zahteva, u izreci nije utvrđeno da su okrivljeni inkriminisane reči izjavili u nameri omalovažavanja, pa je pogrešno stanovište prvostepenog i drugostepenog suda da radnje okrivljenih opisane u izreci prvostepene presude imaju obeležja krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Po nalaženju ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenih, datom u izreci prvostepene presude, navedene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, zbog kog su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom. Izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obeležja, u odnosu na radnju izvršenja koja se u konkretnom slučaju sastoji u verbalnim uvredama, koje su izvršene usmeno, rečima koje su okrivljena AA („Glupaku jedan, glup si, budalo jedna“) i okrivljeni BB („Bitango jedna, banditu, tajkune“) uputili privatnom tužiocu VV, tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenih, upravljenih na izvršenje krivičnog dela u pitanju.

Nasuprot navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da namera omalovažavanja proizilazi iz subjektivnog obeležja krivičnog dela uvreda, a stavom 4. člana 170. KZ predviđen je osnov isključenja postojanja ovog krivičnog dela, u situaciji kada je uvredljiva izjava data, između ostalog, u odbrani nekog prava i zaštiti opravdanih interesa, pod uslovom da se iz načina izražavanja ili drugih okolnosti vidi da to nije učinjeno u nameri omalovažavanja, a što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe i da su pobijanim presudama prekoračene granice slobodne ocene dokaza i slobodnog sudijskog uverenja, imajući u vidu nepouzdanost dokaznih sredstava – svedoka, čijim je izjavama poklonio veru, a koji se ne mogu smatrati nepristrasnim, pa je sud, prema stavu odbrane, u konkretnom slučaju, morao postupiti u korist okrivljenog, shodno odredbi člana 16. stav 4. ZKP, te doneti oslobađajuću presudu.

Kako se izloženim navodima zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, to Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovom delu nije razmatrao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić