Obavezan je okrivljeni AA, da sudu na ime paušala uplati iznos od 5.000,00 dinara i privatnoj tužilji GG, naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 64.230,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Privatna tužilja GG, obavezana je da na ime takse za presudu uplati iznos od 980,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Jagodini, Kž1 47/20 od 21.02.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, adv. Nebojše Šeperca, a presuda Osnovnog suda u Despotovcu, Sudska jedinica u Svilajncu K 6/19 od 19.12.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Nebojša Šeperac, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i o sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Nebojše Šeperca je osnovan.

Osnovano branilac okrivljenog AA, adv. Nebojša Šeperac, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u konkretnom slučaju izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, zbog kog je okrivljeni oglašen krivim.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni AA, oglašen je krivim što je: „dana ... . godine..., u kući u domaćinstvu BB..., u uračunljivom stanju, u prisustvu supruga privatne tužilje VV, privatnu tužilju GG... rekao: „ode kurva“, pri čemu je bio svestan preduzete radnje, hteo njeno izvršenje i nastupanje zabranjene posledice.

Odredbom člana 170. stav 1. KZ, propisano je da ko uvredi drugog kazniće se novčanom kaznom od 20 do 100 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 10.000,00 do 200.000,00 dinara.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izreka prvostepene presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ. Naime, izrekom prvostepene presude, sud samo utvrđuje da je okrivljeni kritičnom prilikom rekao: „ode kurva“ i da je okrivljeni bio svestan preduzete radnje, hteo njeno izvršenje i nastupanje zabranjene posledice, čim je ostvario samo objektivni uslov inkriminacije iz člana 170. stav 1. KZ, ali ne i to da je okrivljeni kritičnom prilikom uvredio privatnu tužilju.

Biće krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, određeno je rečima: „Ko uvredi drugog“, a u konkretnom slučaju u izreci prvostepene presude nije navedeno da je okrivljeni uvredio privatnu tužilju, pa izreka prvostepene presude ne sadrži sva zakonom propisana bitna obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama sud učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog AA, kada je istog oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, a da pri tome u izreci pobijane prvostepene presude, koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom, nisu navedena bitna obeležja krivičnog dela u smislu člana 170. stav 1. KZ.

Stoga je ovaj sud preinačio pobijane presude i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, okrivljenog AA, oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Kako je okrivljeni AA, oslobođen od optužbe, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 265. stav 3. ZKP, odlučio da je privatna tužilja dužna da naknadi troškove postupka.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                      Predsednik veća – sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić