U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Milene Rašić, Dragana Aćimovića i Radmile Dragičević-Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Željka Gvojića i branioca okrivljenog BB – advokata Borislava Šušnjara, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru 5K.24/19 od 08.02.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 506/21 od 26.08.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 13.04.2022. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Željka Gvojića i branioca okrivljenog BB – advokata Borislava Šušnjara, podneti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru 5K.24/19 od 08.02.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 506/21 od 26.08.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru 5K.24/19 od 08.02.2021. godine, između ostalih, oglašeni su krivim okrivljeni AA i BB i to okrivljeni AA zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni BB zbog izvršenja krivičnog dela prikrivanje iz člana 221. stav 1. KZ, pa je okrivljeni AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.07.2017. godine do 01.11.2017. godine i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po presudi Osnovnog suda u Somboru K.br.349/19 od 01.11.2017. godine, dok je okrivljeni BB osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po presudi Osnovnog suda u Somboru K.br.349/19 od 01.11.2017. godine.

Istom presudom oštećeni DOO „Vega“ iz ... je sa imovinskopravnim zahtevom upućen na parnični postupak. Okrivljeni su obavezani da plate sudski paušal u iznosu od po 5.000,00 dinara u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će posebnim rešenjem biti odlučeno o ostalim troškovima krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 506/21 od 26.08.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA, BB i VV, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru 5K.24/19 od 08.02.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Željko Gvojić, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 1, člana 84, člana 85. stav 3. i 5, člana 88, člana 289. stav 2, člana 419. stav 1. i 2, člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) i člana 494. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili na ponovnu odluku o žalbi;

- branilac okrivljenog BB – advokat Borislav Šušnjar, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine u celini pravnosnažne presude Osnovnog suda u Somboru 5K.24/19 od 08.02.2021. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 506/21 od 26.08.2021. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na suđenje ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog BB na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP osloboditi od optužbe, kao i da, s obzirom na sadržaj podnetog zahteva, shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenih AA i BB u podnetim zahtevima ističu da je pobijana osuđujuća presuda zasnovana na nezakonitim dokazima i to isključivo na zapisniku o saslušanju okrivljenog BB u svojstvu osumnjičenog koji je sačinjen pred ovlašćenim službenim licima u prostorijama PU Novi Sad dana 15.07.2017. godine i na odbrani okrivljenog datoj na tom zapisniku u kojoj je on priznao izvršenje krivičnog dela, a koje nezakonito pribavljene dokaze je sud trebalo da, shodno odredbama članova 16. stav 1. i 84. ZKP, izdvoji iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika i odbrane okrivljenog BB date na tom zapisniku, branioci okrivljenih ističu da je radnja saslušanja okrivljenog obavljena suprotno odredbi člana 85. stav 3. ZKP, jer okrivljeni prilikom saslušanja nije u smislu člana 85. stav 3. ZKP pozvan da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, niti je upozoren da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane biti postavljen branilac po službenoj dužnosti, pri čemu u navedenom zapisniku nije uneta izričita izjava okrivljenog o prisustvu branioca, a zbog čega, se shodno članu 85. stav 5. ZKP, na ovoj odbrani okrivljenog ne može zasnivati sudska odluka. Po navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud je u svojoj odluci Kzz 1104/2018 od 07.11.2018. godine, kojom je ukinuo raniju pravnosnažnu presudu u odnosu na sve okrivljene, zauzeo pravni stav identičan stavu odbrane, a to je da zapisnik sačinjen suprotno odredbama člana 85. ZKP predstavlja nezakoniti dokaz.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer su istaknuti navodi branilaca okrivljenih samo delimično tačni. Naime, po pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 30.11.2020. godine (a što je nakon donošenja presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1104/2018 od 07.11.2018. godine na koju su se u zahtevima pozvali branioci okrivljenih), zapisnik o saslušanju osumnjičenog sačinjen u smislu člana 289. stav 4. ZKP, ukoliko osumnjičeni nije upozoren i nije se izjasnio u smislu člana 85. stav 3. ZKP, predstavlja u načelu nezakoniti dokaz na kome se u smislu člana 85. stav 5. ZKP presuda ne može zasnivati. Međutim, u svakom konkretnom slučaju treba proceniti da li upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca na zapisniku, ispunjava standard upozorenja koji odgovara uslovima iz člana 85. stav 3. ZKP, a imajući pri tome u vidu i stavove Evropskog suda za ljudska prava iznete u presudi u predmetu Almaši protiv Srbije od 08.10.2019. godine, broj predstavke 21388/15.

Dakle, u svakom konkretnom slučaju, ukoliko upozorenje dato okrivljenom i njegovo izjašnjenje o prisustvu branioca iz člana 85. stav 3. ZKP eksplicitno nije konstatovano u zapisniku o saslušanju okrivljenog pozivanjem na navedenu zakonsku normu, sud procenjuje da li upozorenje organa postupka i izjašnjenje okrivljenog ispunjavaju standard propisan odredbom člana 85. stav 3. ZKP, a od koje procene suda zavisi da li zapisnik o saslušanju okrivljenog predstavlja zakoniti ili nezakoniti dokaz.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljenom BB pre davanja iskaza, kako usmeno, tako i u pisanoj formi (pisani tekst je okrivljeni svojeručno potpisao), saopštena njegova prava iz člana 68. stav 1. ZKP (prava okrivljenog), između ostalog i pravo da njegovom saslušanju prisustvuje branilac, i omogućeno mu njihovo korišćenje, čime je ispunjena pretpostavka za zakonito saslušanje okrivljenog iz člana 85. stav 2. ZKP. Potom je okrivljenom omogućen poverljiv razgovor sa braniocem - advokatom Sašom Jeftićem, a koji mu je prethodno postavljen za branioca po službenoj dužnosti rešenjem MUP-a RS DP OKP PU Sombor KU.br.474/17 od 15.07.2017. godine (koje rešenje je okrivljenom uručeno i potpisao ga je bez primedbi), te je nakon poverljivog razgovora sa braniocem okrivljeni pozvan da se izjasni o svojim pravima, između ostalog i o pravu da se brani uz stručnu pomoć branioca u skladu sa odredbama ZKP, a što podrazumeva pravo na izabranog branioca ili, ukoliko ga ne izabere, na branioca po službenoj dužnosti, pa se okrivljeni BB izričito izjasnio da želi da da izjavu, te da se oseća psihofizički sposoban da istu da, da nije pod dejstvom lekova niti psihoaktivnih supstanci, a nakon čega je okrivljeni dao svoj iskaz i nakon čitanja navedenog zapisnika okrivljeni i branilac po službenoj dužnosti su isti potpisali bez ikakvih primedbi, a zapisnik su potpisali i ovlašćeno službeno lice i zapisničar, a iz čega po nalaženju ovoga suda proizilazi da je okrivljeni pristao da svoj iskaz da u prisustvu branioca po službenoj dužnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedena upozorenja data okrivljenom BB od strane organa postupka, u konkretnom slučaju, ispunjavaju standarde propisane članom 85. stav 3. ZKP, a zbog čega osporavani zapisnik MUP-a RS DP PU Novi Sad o saslušanju okrivljenog BB od 15.07.2017. godine i odbrana okrivljenog data na ovom zapisniku predstavljaju zakonite dokaze. Činjenica da u navedenom zapisniku nije naznačen KU broj istog i da nije uneto koliko je tačno minuta trajao poverljiv razgovor okrivljenog sa braniocem po službenoj dužnosti, po nalaženju ovoga suda, nije od uticaja na zakonitost navedenog zapisnika, tako da se kao neosnovani ocenjuju suprotni navodi branilaca okrivljenih kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog BB u delu u kojem kao nezakonito pribavljen dokaz, na kojem je sud zasnovao pobijanu osuđujuću presudu, označava listinge telefonskih razgovora, isticanjem da za navedene listinge ne postoji naredba suda za mere nadzora telefonskih razgovora.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB su neosnovani, obzirom da, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog, iz spisa predmeta (strana 110/20 spisa) proizilazi da je sudija Osnovnog suda u Somboru doneo naredbu 5K.349/17 od 19.09.2017. godine kojom je naloženo MUP RS PU Novi Sad, Odsek za eksploatacije i prezentacije da pribavi podatke o ostvarenom telekomunikacionom saobraćaju, sa adresama baznih stanica, listinga korišćenja baznih stanica i lociranja mesta sa kojih se obavlja komunikacija, kao i vremena, mesta i telefonskih poziva i SMS poruka, kao i IMEI brojeva, a sve za brojeve telefona bliže označene u toj naredbi i to za period od 01.03.2017. godine do 08.04.2017. godine. Dakle, iz napred navedenog proizilazi da CD na kome su listinzi ostvarene komunikacije između okrivljenih, a koji je sudu dostavljen uz izveštaj MUP-a RS PU Sombor od 11.10.2017. godine, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja zakonito pribavljen dokaz i to pribavljen po naredbi sudije Osnovnog suda u Somboru 5K.349/17 od 19.09.2017. godine, pa je stoga sud isti mogao koristiti kao dokaz u krivičnom postupku i na njemu zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA ukazuje na povrede odredaba člana 88, člana 419. stav 1. i 2, člana 438. stav 2. tačka 3) i člana 494. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa stoga Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao. Pored toga, nisu razmatrani ni navodi branioca okrivljenog AA u kojima ističe da iz izvedenih dokaza nesumnjivo proizilazi da ovaj okrivljeni kritične noći nije bio na licu mesta, već u svojoj kući posebno imajući u vidu da tragovi papilarnih linija koji su nađeni na ambalaži ukradene robe ne odgovaraju otiscima prstiju ovog okrivljenog, a takođe nisu razmatrani ni navodi branioca okrivljenog BB u kojima ističe da je sud trebalo da primeni načelo in dubio pro reo i da reši u korist okrivljenog tako što će ga osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo, jer iz izvedenih dokaza nije na nesumnjiv način utvrđeno da je ovaj okrivljeni izvršio krivično delo, već se radi samo o pretpostavkama suda, a iz razloga jer branioci okrivljenih iznetim navodima u suštini osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenih, odnosno njihovih branilaca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Željka Gvojića i branioca okrivljenog BB – advokata Borislava Šušnjara, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedene zahteve branilaca okrivljenih odbio kao neosnovane.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić