Istom presudom, okrivljeni je na osnovu odredaba člana 261. i 264. ZKP obavezan da sudu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, te na ime troškova krivičnog postupka iznos od 150.413,24 dinara, kao i da oštećenom BB na ime zastupanja od strane punomoćnika plati iznos od 272.250,00 dinara, sve u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Na osnovu člana 258. ZKP, oštećeni BB i VV su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.9/22 od 20.01.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br.201/21 od 19.10.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nikola Rašić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili tako što će odbiti optužbu.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da su pravnosnažne presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer su radnje okrivljenog, opisane u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovane kao krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 4. KZ.

Naime, prema izreci prvostepene presude, okrivljeni AA je kritičnom prilikom iz odgajivačnice pasa „GG“ u nameri da prisvajanjem tuđe pokretne stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, oduzeo dva psa, i to psa rase nemački ovčar u vrednosti od 63.750 evra, odnosno dinarskoj protivvrednosti od 7.866.469,50 dinara, vlasništvo oštećenog BB, i psa rase nemački ovčar vlasništvo oštećenog VV, na taj način što je na podesan način ušao u odgajivačnicu i iz boksova oduzeo i prisvojio ove pse, pri čemu je bio svestan svoga dela i da je njegovo delo zabranjeno, i hteo je njegovo izvršenje.

Dakle, u izreci prvostepene presude nije opisan nijedan od alterantivno predviđenih oblika radnje izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 4. KZ, kako se to osnovano ističe u podnetom zahtevu, obzirom da je okrivljeni oglašen krivim da je kritičnom prilikom na podesan način ušao u odgajivačnicu i oduzeo dva psa, vlasništvo oštećenih BB i VV.

Naime, odredbom člana 204. stav 1. tač. 1. – 6. KZ propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203) kazniti zatvorom od jedne do osam godina ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormara ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka, od strane grupe na naročito opasan ili naročito drzak način, od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oružje ili opasno oruđe radi napada ili odbrane, za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa, ili iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica.

Krivično delo iz člana 204. stav 4. KZ postoji ukoliko je delo iz stava 1. izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe ili ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, pri čemu je neophodno da je delo izvršeno na neki od alternativno predviđenih radnji izvršenja iz člana 204. stav 1. tačka 1) – 6) KZ.

Kako u izreci prvostepene presude nije opisana nijedna od alterativno predviđenih radnji izvršenja krivičnog dela teške krađe, već je navedeno da je okrivljeni AA na podesan način ušao u odgajivačnicu i prisvojio pse, to po oceni ovoga suda u radnjama okrivljenog ne stoje bitni elementi krivičnog dela iz člana 204. stav 4. KZ, zbog kog je oglašen krivim, već bitni elementi krivičnog dela iz člana 204. stav 2. KZ. Ovo stoga što je odredbom člana 204. stav 2. KZ propisano da će se kaznom iz stava 1. člana 204. KZ kazniti učinilac dela krađe (član 203.) ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 450.000,00 dinara, a imajući u vidu da za ovaj oblik krivičnog dela teške krađe nije neophodno da je krađa izvršena na jedan od načina opisanih u stavu 1. tačka 1. – 6. člana 204. KZ, već je dovoljno da vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od 450.000,00 dinara.

Iz navedenih razloga, po oceni ovoga suda, prvostepeni sud je, pravno kvalifikujući protivpravne radnje okrivljenog AA kao krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 4. KZ, te oglašavajući ga krivim za ovo krivično delo umesto za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 2. KZ, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog. Istu povredu učinio je i drugostepeni sud, obzirom da je prvostepenu presudu potvrdio, i pored toga što je na ovu povredu krivičnog zakona u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog.

Stoga je ovaj sud, usvajajući kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu, otklonio napred navedenu povredu krivičnog zakona, te preinačio pobijane pravnosnažne presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što je protivpravne radnje okrivljenog, opisane u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovao kao krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 2. KZ, za koje delo ga je primenom odredaba članova 56. i 57. KZ, a koje su primenjene i u pobijanoj pravnosnažnoj presudi osudio na kaznu zatvora u trajanju od deset meseci, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, nalazeći da je ovako odmerena kazna srazmerna objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela i olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje su u smislu člana 54. KZ pravilno utvrđene na strani okrivljenog u redovnom postupku. S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud je ocenio neosnovanim navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela krađe iz člana 203. KZ, za koje je prema navodima zahteva nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

U ostalom delu, podneti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, istim zahtevom ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, međutim kako se kao nezakonit dokaz u konkretnom slučaju ističe veštačenje od strane veštaka veterinarske struke na okolnost vrednosti psa koji se odaziva na ime DD, odnosno osporava se kompetentnost veštaka i ocena njegovog nalaza i mišljenja, što ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Isti zahtev odbačen je i u delu kojim se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) u vezi člana 15. i 16. ZKP, imajući u vidu da branilac ne navodi konkretno na koji način je ova povreda krivičnog zakona učinjena, već s tim u vezi ističe povredu načela in dubio pro reo i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što takođe u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, u delu u kojem su nižestepene presude preinačene, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić