Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.I., advokat S.A., zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, 439. tačka 1. ZKP i 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili da pobijane odluke preinači, tako što će okrivljenog D.I. osloboditi od optužbe, a da obzirom na sadržinu zahteva odloži izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na ovog okrivljenog.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu ispitavši zakonitost pravnosnažnih presuda primenom člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 45/13) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog D.I. je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac osuđenog D.I., ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 45/13) navodima, da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnovati - na odbrani okrivljenog S.J., koju je ovaj izneo u svojstvu osumnjičenog u SUP Šabac i koju je izmenio u toku istrage i glavnog pretresa, pri čemu je ovaj okrivljeni dao razloge zašto je pri saslušanju u svojstvu osumnjičenog u SUP Šabac lažno teretio D.I., i sudu je prezentirao nalog za prijem okrivljenog S.J. u zadržavanje naslovljen na KPZ Šabac, kojim mu je u SUP-u Šabac, prećeno. Branilac osuđenog D.I. navodi da je na navedeni način povređen član 89. stav 8. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 58/04 ... 76/10) i da se shodno odredbi stava 10. istog člana na takvom iskazu ne može zasnovati sudska odluka.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane. Naime, okrivljeni S.J. je svoju odbranu pred organima PU Šabac dao u skladu sa članom 226. tačka 9. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 58/04 ... 76/10), i pri toj odbrani je ostao i prilikom saslušanja pred istražnim sudijom, kao i prilikom suočenja sa okrivljenim D.I. u istrazi, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog D.I. da se na odbrani okrivljenog S.J., kojom je opovrgnuta odbrana osuđenog D.I., ne može zasnivati sudska odluka, bez obzira na činjenicu da je okrivljeni S.J. u daljem toku postupka menjao svoju odbranu.

Na opisani način nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP, na koju se u zahtevu branioca okrivljenog ukazuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog D.I. ukazuje se na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP navodima, da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, zbog nepostojanja umišljaja od strane okrivljenog, kao bitnog elementa ovog krivičnog dela (član 369. tačka 1. ZKP „Službeni glasnik RS“ 58/04 ... 76/10).

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog D.I. ukazuje se i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, navodima, da je u pogledu krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer davanje putničkog vozila na poslugu i obećanje prikrivanja predmeta krivičnog dela ne mogu predstavljati radnje pomaganja u izvršenju krivičnog dela(član 369. tačka 3. ZKP „Službeni glasnik RS“ 58/04 ... 76/2010).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pitanje postojanja umišljaja i sredstva i načina pomaganja u izvršenju krivičnog dela, predstavlja činjenično pitanje, tako da se ovakvim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti u suštini polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem u pravnosnažnim presudama, a što u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca. Iz navedenog razloga, iako su kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti formalno navedene povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP koje predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog i njegovog branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, budući da se u obrazloženju navedenih povreda osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje ovih navoda zahteva, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                           Zoran Tatalović,s.r.