.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 348/2015
21.04.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija:Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. R.S., zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. M.R., podnetom protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kruševcu K 4395/10 od 26.08.2014. godine, u sednici veća održanoj 21.04.2015. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. R.S., podnet protiv pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kruševcu K 4395/10 od 26.08.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu K br. 4395/10 od 26.08.2014. godine, između ostalih, okr. R.S. oglašen je krivim zbog krivičnog dela sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se kazna neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a osuđen je i na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca po pravnosnažnosti presude, s tim da ukoliko navedenu novčanu kaznu ne plati ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih početih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Odlučujući o žalbi okrivljenog i njegovog branioca, Viši sud u Kruševcu je presudom Kž1 br. 707/14 od 09.01.2015. godine delimičnim usvajanjem žalbi preinačio prvostepenu presudu samo u odnosu na okr. R.S. i to u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako što je radnje za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim pravno kvalifikovao kao krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ, zadržavajući kao pravilne krivične sankcije iz prvostepenu presudu, dok je u ostalom delu žalbe odbio kao neosnovane i prvostepenu presudu u odnosu na okr. R.S. u nepreinačenom delu potvrdio, a u odnosu na ostale okrivljene prvostepena presuda je ostala neizmenjena.
Branilac okr. R.S., advokat M.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona – član 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i prvostepenu presudu preinači u korist okrivljenog R.S. i ostalih okrivljenih.
Nakon što je primerak zahteva u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je okr. R.S. oglašen krivim, jer je svedoka D.T. pretnjom primorao da svedoči u korist njegovog sina A.S., u predmetu Višeg suda u Kruševcu K 210/10. Međutim, sin okrivljenog je sa tužilaštvom zaključio sporazum o priznanju krivice, tako da u tom postupku nije izveden nijedan dokaz, pa ni saslušanje svedoka D.T., te je, prema zahtevu, nebitno da li je uopšte bilo pretnje svedoku da svedoči u korist A.S.
Iznete navode zahteva kojima branilac u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, iako tu povredu ne opredeljuje konkretno, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:
Krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ čini lice koje svedoku ili veštaku ili drugom učesniku u postupku pred sudom ili drugim državnim organom učini ili obeća poklon ili drugu korist ili primeni silu ili pretnju u nameri da to lice davanjem lažnog iskaza ili nedavanjem iskaza utiče na ishod postupka. Navedeno krivično delo je, dakle, svršeno samim podmićivanjem, odnosno prinudom, uz postojanje navedene namere, pri čemu za postojanje svršenog krivičnog dela nije neophodno da je ova namera i ostvarena.
U konkretnom slučaju nesumnjivo je utvrđeno da je okr. R.S. pretio svedoku D.T. da će ostati bez posla ukoliko ne svedoči u korist njegovog sina i time je njegovo delo svršeno, odnosno time su ostvarena sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 336. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim, pa je bez značaja činjenica da je krivični postupak koji se vodio protiv sina okrivljenog okončan sporazumom o priznanju krivice.
Nalazeći, iz iznetih razloga, da se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vukasanović,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
