Istom presudom, okrivljenima Miodragu Radoviću i Darku Radomiroviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta, pa je određeno da se od okrivljenog Miodraga Radovića oduzima 7.995,34 grama marihuane, 28,34 grama kokaina i 5,57 grama kanabisa, a od okrivljenog Darka Radomirovića 987,16 grama marihuane.

Okrivljeni su obavezani da naknade troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 802/22 od 28.12.2022. godine, u stavu prvom, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, branilaca okrivljenog Ivana Radovića, advokata Nemanje Govedarice i advokata Marka Popovića, branioca okrivljenog Miodraga Radovića, advokata Dragana Krstićevića i branioca okrivljenog Darka Radomirovića, advokata Nikole Pacića, i u odnosu na okrivljene Ivana Radovića, Miodraga Radovića i Darka Radomirovića potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu K 251/22 od 21.06.2022. godine.

Istom presudom, u stavu drugom, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Igora Arsića, advokata Marine Stefanović, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 251/22 od 21.06.2022. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Igora Arsića, na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, i odlučio da troškovi krivičnog postupka u tom delu, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Ivana Radovića, advokat Nemanja Govedarica, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Neosnovano branilac okrivljenog Ivana Radovića, advokat Nemanja Govedarica, zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP isticanjem da u radnjama za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nema zakonskih obeležja krivičnog dela neovlašćena prozvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ.

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje, kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojnu drogu.

Saizvršilaštvo, prema odredbi člana 33. KZ, postoji kada više lice učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni Igor Radović, Miodrag Radović i Darko Radomirović, su u vreme i na mestu opisanim u izreci prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svesni svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje su hteli, po prethodnom dogovoru, neovlašćeno prenosili i držali radi prodaje supstancu koja je proglašena za opojnu drogu i to ukupno 987,16 grama opojne droge Cannabis, koja sadrži THC (tetrahidrokanabinol) u koncentraciji većoj od 0,3%, na taj način što je okrivljeni Midorag Radović jedan PVC paket sa 987,16 grama navedene opojne droge, upakovan u plavu putnu torbu, ostavio u ormariću u hodniku prodajnog objekta „...“ i isti zaključao, da bi nakon što se na parking navedenog prodajnog objekta vozilom, opisanim u izreci, dovezao okrivljeni Ivan Radović, a za njim drugim vozilom i okrivljeni Darko Radomirović, okrivljeni Ivan Radović ušao u „...“ gde je od okrivljenog Miodraga Radovića preuzeo ključ koji je na parkingu ispred navedenog objekta predao okrivljenom Darku Radomiroviću koji je sa njim otključao ormarić u hodniku „...“ i iz njega uzeo opisanu plavu torbu u kojoj se nalazila opojna droga, sa kojom je, vozilom kojim je došao, napustio lice mesta, a koju opojnu drogu su policijski službenici pronašli tokom pregleda putničkog motornog vozila u kom se nalazio, istu privremeno oduzeli i okrivljene lišili slobode.

Prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u prethodno opisanim radnjama okrivljenih stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni Ivan Radović oglašen krivim.

Okrivljeni Igor Radović je, po prethodnom dogovoru, zajedno sa okrivljenima Miodragom Radovićem i Darkom Radomirovićem, postupao kao saizvršilac, u smislu člana 33. KZ obzirom da su okrivljeni na osnovu jasne podele uloga preduzeli radnje koje su sledile jedna drugu i međusobno se logično nadovezivale, pa je shodno tome i okrivljeni Igor Radović preduzeo radnju opisanu u izreci presude, kojom je ostvarujući zajedničku odluku bitno doprineo izvršenju krivičnog dela za koje je i oglašen krivim. Iz koordiniranih radnji okrivljenih i ostalih opisanih obeležja krivičnog dela, po oceni ovog suda, nedvosmisleno proizilazi da su okrivljeni, a među njima i okrivljeni Igor Radović, krivično delo izvršili sa direktnim umišljajem, koji je obuhvatao i svest o njihovom zajedničkom delovanju.

Prema tome, opisane radnje koji je okrivljeni Ivan Radović preduzeo, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, što su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti njegovog branioca, advokata Nemanje Govedarice, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upušao u razmatranje navoda zahteva kojima branilac okrivljenog Ivana Radovića, advokat Nemanja Govedarica, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP isticanjem da su izreke pobijanih presuda nerazumljive, odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u delu u kom polemiše o razlozima pobijanih presuda, kao ni u razmatranje ostalih navoda zahteva u kojima, suprotno činjeničnim utvrđenjima nižestepenih sudova, ističe da nije dokazano da je okrivljeni Igor Radović izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, ukazujući tako na povredu zakona iz člana 440. ZKP, obzirom da navedene povrede zakona ne predstavljaju razloge iz člana 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić